Писмо малом човеку

Имамо много важних институција и још важнијих људи којима би се требало обратити за помоћ и спас српског народа, али скоро сви су се они отуђили и далеко а ти си човече ту и ово се највише тиче Тебе, Твоје породице и Твоје државе.

0
164

Ово више нема никакве везе са политиком, већ са здравим разумом и питање није хоћемо ли да се боримо већ хоћемо ли да постојимо! Начин борбе који смо изабрали је врло трновит и врло лако човек склизне и погреши, искушења су велика и разноразна, поготово код нас у Србији, где су проблеми врло комплексни. Избори, иако расписани су врло и неизвесни, јер без обзира на све чињенице које указују да ће их бити, то зависи искључиво од сваког од нас. У оваквим условима, који се ништа нису променили од претходних избора, резултат је врло известан и доношење неких кључних одлука за српски народ, а најважнија је свакако отцепљење дела територије Републике Србије, неће зависити од тога која је и каква опозиција у саставу Народне скупштине. Оне ће бити донесене са нама или без нас, само је питање да ли ћемо им дати легитимитет да то ураде учествовањем у тој представи, а кад се одлуке донесу нико се неће сећати да је пар неких посланика било против, него како су то допустили!? А са друге стране, неучествовањем губите сваку могућност, па чак и оно мало минута на режимским медијима да вас људи чују и да постоји нешто друго, што се успут показало недовољним за било шта озбиљније.

Кључно је питање како се извући из овог зачараног круга?

Дозволити уопште одржавање оваквих обесмишљених избора од стране режима који непрекидно крши Устав Србије је недопустиво! Режим је границу јасно исписао оног дана када је први пут прекршен Устав Србије и тада је било јасно куда све ово води, иако је многима било смешно и забавно, сада се више нико не смеје. Медијско насиље је из дана у дан све веће и веће, афере свеобухватније и тај тренд ће се наставити све док неко томе не стане на пут! А то је једино могуће ако свако откине помало себе и свог времена жртвује за своју децу, породицу и изборимо се за срећнију Србију и вратимо смисаo у наше животе!

То Србија и политичари не траже од нас, ми то дугујемо прецима, својој деци и себи!

Један од вас

Аутор: Жељка Потежица

ОСТАВИ КОМЕНТАР

Молимо унесите ваш коментар
Молимо унесите ваше име овде