Ово су неки од многобројних злочина терористе Хашима Тачија

Захваљујући Даници Маринковић, тадашњем шефу истражне екипе Окружног суда у Приштини, и њеном сведочанству у књизи "Судија у рату и миру", портал Телеграф.рс дошао је у посед списка терористичких напада које је УЧК извршила под вођством Хашима Тачија.

0
54
Терориста и окупатор, Хашим Тачи / Фото: КМ Новине

Терориста и некадашњи лидер терористичке организације „УЧК„, Хашим Тачи је 1992. године прошао војну обуку у Албанији и учествовао у многим терористичким нападима на Косову и Метохији, због чега је правоснажно осуђен на 10 година затвора. Никада није ни пришао затвору, иако му се на терет ставља више од 100 злочина – наводимо један по један, из књиге „Србија у рату и миру“.

Захваљујући Даници Маринковић, тадашњем шефу истражне екипе Окружног суда у Приштини, портал Телеграф.рс дошао је у посед списка терористичких напада које је УЧК извршила под вођством Хашима Тачија. О свему томе она је посведочила и у својој књизи „Судија у рату и миру“.

Тачи био главни стратег злочина 

Суд је утврдио да је Хашим Тачи припремао извршење кривичних дела, тачније, био је стратег терориста за њихове акције. Он је предводио групу од 15 лица која је починила многе терористичке нападе. Почев од 1992. године, након боравка у Албанији, где су се војно обучавали, под командом албанских старешина и са њиховом армијом, припремали су се за тероризам – каже Даница.

Сви су били са територије општине Србица, где су формирали непријатељко терористичко удружење, које је деловало на продручју Косова и Метохије.

Потерница за убицом и злочинцем Хашимом Тачијем

Намера им је била да предузму организоване и координиране акте насиља, инспирисане политичким мотивима, са крајњим циљем да се територија Косова и друге области насељене Албанцима отцепе од СРЈ и формира засебна држава, а затим припоји Албанији – објашњава Даница.

Додаје да су, према њеним сазнањима, која су потврђена на суду, те 1992. године приступили наоружавању и у ту сврху прибавили већу количину оружја: аутоматске пушке, снајпере, пиштоље, муницију, ручне бомбе, тромблонске мине и друга експлозивна средства, разну војну опрему коју су добили од војске Албаније.

Затим су се редовно обучавали у руковању ватреним оружјем, вежбали гађање, одржавали илегалне састанке, најчешће у селу Доњи Приказ.

Акте тероризма континуирано су изводили на територији Косова и Метохије, па су ватреним оружјем и бомбама нападали објекте, возила и припаднике МУП-а Србије, објекте војске Југославије и објекте где су смештена избегла лица.

Убили су четворо, а покушали да ликвидирају још 16 избеглих лица после „Олује“ из Српске Крајине на Косово и Метохију. Поводом овога, издали су 29 саопштења са потписом УЧК.

Списак неких од многобројних крвавих злочина

22. маја 1993. године ова терористичка групација поставила је заседу у грмљу поред пута на пружном прелазу на уласку у Глоговац. Те ноћи, отворили су рафалну паљбу на полицајце треће смене ПЈМ Глоговац, који су се налазили у службеном моторном возилу. Од више десетина испаљених пројектила смртно су страдала два полицајца, а више њих је повређено.

На основу изјава оптужених Бесима Раме и Авни Нуре, дошла сам до сазнања да је терористичка група Хашима Тачија исту заседу поставила на истом месту недељу дана раније, али да возило које су чекали није наишло – присећа се судија Маринковић.

Иста група је 11. фебруара 1996. године бацила две ручне бомбе у спаваоницу избеглих лица у Вучитрну, које на срећу нису експлодирале, али су унеле велики немир међу избеглице, од којих су неки одмах у паници напустили Косово и Метохију, што је био циљ терориста.

22. маја 1996. године испод надвожњака на магистралном путу Приштина-Рожаје, ови наоружани терористи поставили су заседу поред пута, па су око 21:20 отворили ватру на полицијско возило. Том приликом је усмрћена Драгана Нешић, а рањен Слободан Дудић.

17. јуна, на магисталном путу Косовска Митровица – Пећ отворили су ватру поново на возило МУП-а. Убијен је још један полицајац, а други је тешко рањен. Овај напад је изведен временски координисано са нападима других терористичких група исте организације истога дана у исто време на припаднике МУП-а у Лужану, и претходне ноћи у Подујеву.

Десет дана касније ова група је извела терористички напад на касарну војске Југославије у Вучитрну, бацивши две бомбе које су изазвале велику материјалну штету.

Трн у оку били су му избегли Срби

По истој шеми, у исто време, напали су из ватреног оружја избеглички камп у Глоговцу и објекте МУП-а у Подујеву и руднику.

6. и 7. маја 1995. године извршена је терористичка акција у избегличком насељу „Јунику“ на тек пристигле избеглице из Западне Славоније.

8. августа 1996. године извршена је терористичка акција на избегличко насеље у изградњи у селу Бабалоћ. Постављен је експлозив у три куће које су порушене.

5. августа на годишњицу „Олује“ прво су поставили експлозив, а онда отворили ватру на избеглице у близини бараке „Бране“ на Батловском језеру.

Месец дана касније бацили су бомбу на објекат у Подујеву где су били смештени ови прогнани несрећници.

Пред поноћ 22. септембра, изведена је терористичка акција у Грмији код Приштине, тачније на интернат некадашње Учитељске школе где су били смештени изгнани из Хрватске. После овог напада, изгнани Срби су напустили прихватилиште.

22. априла 1996. године из аутоматског оружја отворена је ватра на ресторан „Чакор“ у Дечанима. Усмртили су троје људи, а ранили једну особу. У исто време, изведен је терористички напад у Штимљу, Косовској Митровици и Пећи, у којима су две особе изгубиле животе, а три рањена.

У јулу 1997. године окружни суд у Приштини је осудио Тачија у одсуству на десет година затвора због тероризма. У фебруару 1998. године, Даница Маринковић је издала потерницу за њим. Године 2003. расписана потерница је проширена и ради почињеног геноцида.

Тачи никада није одслужио ни дан затвора. Као представник ОВК био је члан преговарачког тима косметских Албанаца током преговора у Рамбујеу, а убрзо се самопрокламовао за тзв „премијера Косова“.

Претпоставља се да је у периоду када је био тзв „премијер“, више политичких неистомишљеника, косметских Албанаца који су се залагали за мултиетнични Космет ликвидирано по његовом наређењу.

Књигу Данице Маринковић можете наручити путем мејла sudijauratuimiru@gmail.com.

Извор: Телеграф

ОСТАВИ КОМЕНТАР

Молимо унесите ваш коментар
Молимо унесите ваше име овде