Огледало кога нема. Балкан.

“Не сабирајте себи благо на земљи, где мољац и рђа квари, и где лупежи поткопавају и краду; Него сабирајте себи благо на небу, где ни мољац ни рђа не квари, и где лупежи не поткопавају и не краду; Јер где је ваше благо, онде ће бити и срце ваше.” (Матеј 6, 19-21)

0
21

Тешко је остати равнодушан на бескомрпомисност, гордост и самољубље балканских народа. Ти народи су на својим плећима држали многа велика царства, али ипак ни окупација тих моћних држава није утицала на гнев народа Балкана колико ударци који су међусобно подељени. То се посебно односи на народе и државе бивше Југославије. Утисак је да једном Србину није био непријатељ Немац који га је убијао у оба рата светска, а код кога данас иде да ради, већ Хрват и Бошњак. Једном Хрвату је већи пријатељ Ватикан од првог комшије кога је убијао у НДХ, а после и ратова деведесетих година. Једном Бошњаку је ближи Турчин, с којим дели само веру. Веру која му је наметнута како би преживео. Свако је ближи од оног најближег. Међутим, оно што радује јесте да расту једне нове генерације. Младе и толерантне, које нису задојене шовнизмом. Оне које су поносне на своју традицију, културу, историју али исто тако цене и поштују другачије. Оне које су свесне врлина и мана свог народа. Свесне бесмислености рата. Оног рата који није добра донео ни једном народу бивше Југославије, већ само ратним профитерима и бескрупулозним шовинистичким хушкачима који нису били спремни да окрваве руке, већ су комфорно испијајући виски слали младе људе, који су обмањени причама великим поразима и малим победама, искидали копче са суштином. Рашчовечили своју бит јер је хришћанско “Не убиј!” онај путоказ и дефиниција човека као бића кога ставља у једнак ред са осталима, обесправљеног да другог лиши живота.

Зато је важно стварање огледала. Свако убиство, убиство људског бића је оно које је немерљиво. Свако једнако трагично и свако једнако вреди. Огњишта се празне док се овдашњи народи још увек баве мутираним, патолошким и турбо-фолк национализмима. Постојање огњишта и традиције коју нема ко да одржава је безвредно. Србин, Хрват и Бошњак који кроз генерације бораве у Немачкој или Америци, више нису оно што су били њихови дедови и очеви. Корени стабала ће се искидати и свака прича постаје неважна. Зато се треба суочити са собом и трудити се да се грешке исправе правећи лепши Балкан за генерације које ће долазити. Развијајући културу, образовање, толеранцију и економију, нећемо бити везани оковима ружне прошлости, већ заједно тежити будућности која неће зависити од милости ЕУ, САД или Русије.

Аутор: Јован Милосављевић

ОСТАВИ КОМЕНТАР

Молимо унесите ваш коментар
Молимо унесите ваше име овде