Ријалити трагедија Србије

У време ове епидемије, илити пандемије, када сви страхују за свој живот, не одлазе на места која воле, не виђају људе до којих им је стало, сви смо принуђени да виђамо оне који су наш живот обесмилили и културу потпуно заменили некултуром, а то су учесници ријалити програма.

0
39

Иако има много људи, међу којима и сам поносно стојим, који не прате те бљувотине и посрнућа људскости на рачун прималних потреба, мислим да не постоји нико ко не зна барем имена тих сподоба спремних на све, осим на то да буду нормални. У томе лежи трагедија ове државе.

Када би медији са таквом страшћу и заносом свакога дана писали о неким људима који вреде, или о онима који су у овом народу оставили неизбрисив траг уграђујући своје дело у наш идентитет, ми бисмо били потпуно другачији људи лишени излива беса, међусобних тужби, воајерисања, оријентације према материјалном и многим другим стварима које дубински преоравају ову државу чинећи је плодним тлом за неплодне идеје.

И зашто не назвати ствари правим именом? Ријалити програми су пошаст која гута наше школство, нашу децу, наш новац који се бесомучно троши на смс поруке и гласања за то који кретен ће дуже бити у ријалитију и додатно наплатити свој простаклук. Ријалитији су отворена врата кроз која дува промаја порнографије, дивљаштва, криминала, девијација сваке врсте. У питању је депонија која смрди целом земљом, а чији смрад називају мирисом демократије и права на другачије мишљење.

Све што деца у школи науче, ријалитији их натерају да то забораве. Често се они који од њих профитирају правдају и извлаче реченицом: „Имате даљински, па пребаците ако вам се не свиђа.“ А како пребацити све медије који се баве ријалитијима и помажу замаху простаклука? Како пребацити последице које овај изговор за слободу вуче са собом право у ропство? Који то даљински може да пребаци или утиша вести о криминалцима и проституткама које цела држава уздиже на пиједестале?

Немојмо дозволити да нам се ријалити програми представљају демократијом и светским трендом. Нисмо ми народ трендова. Да јесмо, не бисмо опстали, као што и нећемо ако се настави ово како је сад.

Потребно је назвати ствари правим именом и понављати. Ријалити програми су губа људског морала и тег привезан за ноге поштених људи бачених у дубоку реку глобализације.

У време епидемије, сви су уплашени и све је неизвесно, само је морални муљ сигуран у ријалитију, јер они ће, ваљда, опоравити ову земљу после пошасти. Не може се пошаст победити пошашћу!

И време је да се проблем ријалитија реши. Доста смо ми живели по принципу „Ко тебе каменом, ти њега хлебом.“

Све што смо тиме постигли јесте да ми будемо каменовани, а наши џелати сити.

Милан Ружић

Извор: Искра

ОСТАВИ КОМЕНТАР

Молимо унесите ваш коментар
Молимо унесите ваше име овде