Стефан Иветић: Како су необјективни медији од мене направили криминалца

Пре неколико дана (25. јуна) на порталима Н1, Данас и Бета објављени су чланци о кривичном поступку за „Неовлашћено снимање и прислушкивање“ који се води против мене, а који садрже недовољно информација и написани су апсолутно необјективно узимајући у обзир да ми се нико из ове три редакције није обратио да дам изјаву и испричам своју страну приче.

0
101
Стефан Иветић

Овим су показале озбиљну дозу непрофесионализма и необјективности с обзиром да је извргавање медијском притиску младог човека, студента, од 24 године озбиљна ствар.

Оваква необјективност је озбиљно узрујала моју породицу и пријатеље! Због тога, желим да свима које овај случај занима дам додатне информације, те ћу се потрудити да будем што концизнији.

Наиме, на јесен 2017. године, на платоу испред Правног факултета у Новом Саду ми је пришао Стефан Карановић, који је такође студент овог факултета, а за кога је постојала основана сумња да посредством новинског портала „Таблоид“ износи компромитујуће и нетачне информације о запосленима и студентима. Тог дана, након што ми је пришао, упитао ме је да ли су професори узнемирени због текстова на овом порталу, на шта сам му ја одговорио да то не би требало да ради и да може себи да направи проблем у односу са људима на факултету. Након тога, он је изразито узрујан почео да виче, вређа и прети. Када сам схватио у ком правцу то иде, извадио сам телефон из џепа и укључио снимач говора на свом мобилном телефону и снимио га како изговара најгнусније могуће претње упућене једном од професора нашег факултета.

Карановић је том приликом изјавио да од његове породице ништа неће остати, да ће му страдати породица, као и да он може да ликвидира кога год хоће са 5% своје имовине. Након овог разговора са њим, још увек у великом шоку због свега што сам чуо, обратио сам се тадашњем студенту продекану Срђани Јованић. Студент продекан је орган који представља спону између студената и професора, те се овој особи обраћају студенти када имају било какав проблем на факултету. Након што сам јој објаснио целокупну ситуацију, рекао сам јој да имам и снимак разговора са Крановићем који сам јој и приложио као доказ основаности тврдњи које сам јој
пренео.

Након што је колегиница Јованић о овоме обавестила професора о коме је Карановић у разговору са мном говорио, он се узнемирио те је иницирао кривични поступак против њега за кривично дело „Угрожавање сигурности“. Карановић је за ово кривично дело осуђен казном од 7 месеци затвора условно. Ја сам се у овом кривичном поступку појавио као сведок, заједно са поменутом колегиницом Срђаном Јованић и колегом Јованом Жугићем.

У току трајања овог кривичног поступка, појавило се питање законитости спорног аудио снимка. Након тога, Стефан Карановић подноси приватну тужбу за „неовлашћено снимање и прислушкивање“ против мене Основним судом у Новом Саду. Суд ми је наложио да овај аудио снимак предам, што сам драге воље и урадио јер тај снимак доказује све оно о чему сам ја сведочио у кривичном поступку против Карановића. Што се тиче саме тужбе за „прислушкивање“, желео бих да са правне стране објасним зашто оно што сам ја урадио НИЈЕ КРИВИЧНО ДЕЛО.

Наиме, ово је кривично дело из члана 143. Кривичног законика и оно гласи овако: „Ко посебним уређајима неовлашћено прислушкује или снима разговор, изјаву или какво саопштење КОЈИ МУ НИСУ НАМЕЊЕНИ, казниће се новчаном казном или затвором од три месеца до три године.“

Е сада, у тренутку настанка снимка, односно самог разговора између мене и колеге Карановића, само нас двојица смо учествовали у конверзацији. Он у приватној тужби наводи да те његове изјаве нису биле мени намењене већ су биле намењене професору. Овде се заправо ради o томе да он није разумео суштину овог кривичног дела. Кривично дело би постојало, на пример, када бих ја снимио разговор који су водили Карановић и треће лице. СНИМАЊЕ СОПСТВЕНОГ РАЗГОВОРА СА НЕКИМ ЈЕ ДОЗВОЉЕНО. Ово је чињеница која произилази сасвим јасно из саме одредбе закона, као и из судске праксе. Постоји велики број случајева налик овом који су одбијени јер елемената кривичног дела није било. Значи, спорни разговор ЈЕСТЕ БИО НАМЕЊЕН МЕНИ, ИАКО СЕ ГОВОРИЛО О ТРЕЋЕМ ЛИЦУ. Стефан Карановић је то говорио мени, а не неком трећем лицу. Уколико услови из става 1. овог члана нису испуњени, не постоји ни квалификовани облик овог кривичног дела из става 2.

Није ништа чудно да се Стефан Карановић на овај начин користи медијима да би се другима светио. Уобичајна је пракса да неколико дана пред рочиште буде објављен текст са његовим изјавама на неколико портала. У тим текстовима Карановић ме назива „лажним сведоком“ и „цинкаром по службеној дужности“, а такође и НЕГИРА да је икада изрекао ове гнусне претње.

Уколико зна да их никада није изрекао, зашто је покренуо кривични поступак за снимање против мене? Шта мисли да ће да пронађе? Зна он врло добро шта је рекао, само се труди да дискредитује доказ на тај начин. Такође, у медијима себе представља као жртву политичког прогона од стране факултета, што је једна велика неистина!

Да приведем крају…

Иако ми се живот на неки начин претворио у пакао због свега што Стефан Карановић ради, ја се не осећам кривим ни због чега што сам урадио. Штавише, поносан сам на чињеницу да сам потенцијално спасао неколико људских живота! Претње су врло озбиљна ствар, и увек их треба озбиљно доживљавати! Никада не знаш ко је шта спреман да уради! Ови текстови су само још један у низу притисака од стране Стефана Карановића на мене, односно својеврсни начин освете. Верујем у правду, верујем да ће се овај поступак окончати позитивно по мене, односно да ће у образложењу пресуде писати – НИЈЕ КРИВ!.

Подсетимо, на порталу телевизије Н1 и новина Данас, недавно се појавио текст чији је аутор Бета, под називом „Студент тужио студента продекана Правног факултета у НС због прислушкивања„. Студент Правног факултета у Новом Саду, Стефан Иветић, који се у тексту помиње, није имао прилику, да од поменутих медија каже своју страну приче.

ОСТАВИ КОМЕНТАР

Молимо унесите ваш коментар
Молимо унесите ваше име овде