Пастеров завод из Новог Сада покренуо је пројекат којим ће се први пут систематски прикупити узорци крпеља са различитих градских локалитета, како би се утврдило које врсте тих зглавкара насељавају паркове, излетишта, али и где је могућност контакта са њима највећа. Истраживање ће трајати до краја године, до када ће стручњаци направити прву мапу распрострањености крпеља у Новом Саду, након чега ће бити организоване едукативне трибине за грађане. 

„Када се крпељ донесе, или када пацијент дође са крпељом на себи, и ми га уклонимо, бесплатно ћемо извршити морфолошку анализу тог крпеља, како бисмо сазнали која је врста, тј. његово име и презиме, и у ком је развојном стадијуму, с обзиром на то да што је крпељ старији, већа је вероватноћа да ће покупити узрочника болести који може нарушити здравље човека“, каже нам др Павле Бановић из Службе за превенцију и спречавање ширења беснила и других заразних болести у Пастеровом заводу.

Свих стотину грађана који буду били укључени у пројекат, имаће право на дијагностику, а биће и под праћењем лекара, уколико се у лабораторији буде потврдило да је реч о зараженом крпељу.

„Када знамо који су узрочници ‘у игри’, пратимо манифестације болести и пацијенте и кажемо им да ли су под ризиком, и наспрам тога олакшавамо посао и домовима здравља и Инфективној клиници, с обзиром на то да велики број пацијената, који би се иначе пријављивао тамо, долазе код нас у својеврсни диспанзер“, каже др Бановић.

А у амбуланти Пастеровог завода вас дочекује обучено особље, које подсећа на то да се крпељи уклањају стерилном пинцетом, повлачењем нагоре, под углом од 90 степени, без увртања, и да се доносе у бочици са влажном ватом, уз напомену да крпељи не морају да буду живи да би се испитивали.

„Приликом пријема крпеља од пацијената узимамо опште демографске податке, део тела са ког је крпељ уклоњен, податак о томе када и ко је крпеља уклонио са пацијента, као и суспектни локалитет за експозицију пацијента убодом крпеља“, каже медицинска сестра у Пастеровом заводу Силвана Стеваноска,

„Након доношења крпеља у лабораторију врши се основни преглед, односно морфолошка анализа самог крпеља, на тај начин се утврђује о којој врсти је реч, у ком је развојном стадијуму, као и колико је дуго паразитирао на пацијенту. Те информације су важне јер различите врсте крпеља преносе различите патогене, нпр. не преноси свака врста крпеља узрочника Лајмске борелиозе“, изјавила је Кристина Лазаревић, главна медицинска сестра у Пастеровом заводу.

Стручњаци Пастеровог завода, који су у претходних пет година евидентирали четири нове врсте болести које преносе крпељи, а које раније нису биле присутне на овом простору, очекују да ће се тај податак потврдити и овим пројектом.

„Добијени резултати омогућиће процену епидемиолошке ситуације и биће основа за дефинисање одговарајућих превентивних мера и препорука усмерених на заштиту здравља грађана. На тај начин не реагујемо када се болест појави, већ улажемо у превенцију и рано откривање ризика“, поручује директорка Пастеровог завода др Драгана Газибара.

Колико је овај пројекат, који је финансирала Градска управа за здравство, значајан, говори и податак да се годишње Пастеровом заводу за помоћ обрати око 800 грађана са убодом крпеља, а, како напомињу лекари, благовремена антибиотска терапија у случају инфекције може значајно смањити ризик од развоја Лајмске болести и њених компликација.