Србија улази у нову етапу дугорочног планирања своје енергетске будућности. Домаћи стручњаци ће током наредних 17 месеци учествовати у обукама, радионицама и стручним посетама Француској, како би стекли знања потребна за спровођење прве фазе српског нуклеарног програма. Реч је о припремном периоду који треба да покаже да ли је увођење нуклеарне енергије оправдано, безбедно и економски одрживо.
Помоћник министарке рударства и енергетике Радош Попадић изјавио је да споразум са Француском електропривредом ЕДФ и Француском агенцијом за развој омогућава израду важних анализа и студија, али и школовање домаћих кадрова. Према његовим речима, пред Србијом је процес који би могао да траје петнаестак година, због чега је неопходно већ сада припремити инжењере, правнике, економисте и стручњаке за безбедност.
Споразум који је министарка Дубравка Ђедовић Хандановић 29. јула потписала са француским партнерима означио је формални почетак прве фазе програма. ЕДФ ће израдити четири додатне студије, док ће остале анализе обухватити законодавни и регулаторни оквир, заштиту животне средине, нуклеарну сигурност, развој кадрова, финансирање, индустријске капацитете, јавне набавке и начин поступања са нуклеарним отпадом. Раније израђена прелиминарна студија понудила је Србији мапу од 19 корака, усклађену са смерницама Међународне агенције за атомску енергију.
Важно је, међутим, да почетак програма још не значи и одлуку о изградњи нуклеарне електране. Прва фаза управо треба да пружи одговоре на питања о оправданости таквог подухвата, могућим технологијама, локацији, трошковима и капацитету домаће електроенергетске мреже. План Министарства је да потребне студије буду завршене до средине 2027. године, након чега би Влада могла да донесе информисану одлуку о наредним корацима.
Повратак нуклеарне енергије у државне планове омогућен је изменама Закона о енергетици, којима је после 35 година укинута забрана изградње нуклеарних електрана. Надлежни нуклеарну енергију разматрају као могући стабилан извор базне електричне енергије у време постепеног смањивања ослонца на угаљ, раста потрошње и све већих потреба индустрије, дата-центара и нових технологија. Француска је за партнера изабрана због дугогодишњег искуства и развијене нуклеарне индустрије, али Србија истовремено размењује знања и са стручњацима из других земаља.
Према садашњој временској мапи, Србија би до 2032. требало да изгради неопходне институционалне, регулаторне и стручне капацитете, а потом да приступи избору технологије и могућем уговарању изградње. Уколико све анализе потврде оправданост пројекта и држава донесе коначну одлуку, прво нуклеарно постројење могло би да буде прикључено на мрежу око 2040. године. До тада ће најважнији задатак бити стварање домаћег стручног кадра, јер без сопствених инжењера, регулаторних институција и јасних безбедносних правила нема одговорног нуклеарног програма.
