BEOGRAD – Predsednica Narodne skupštine Srbije Ana Brnabić ocenila je danas da ćutanje Evropske unije posle brutalnog prebijanja Nenada Raškovića iz Drena kod Zubinog Potoka predstavlja primer dvostrukih standarda prema Srbiji i srpskom narodu na Kosovu i Metohiji. Ona je, gostujući na Kurir televiziji, govorila i o blokaderskom pokretu, odnosima sa Crnom Gorom, politici premijera Milojka Spaića, kao i o spoljnoj i unutrašnjoj politici predsednika Aleksandra Vučića.
Osvrćući se najpre na napad na Raškovića, Brnabićeva je rekla da je reč o „brutalnom i monstruoznom zločinu” koji, kako je naglasila, „ne pripada ponašanju 21. veka”.
„Ovo je poruka svim Srbima”, rekla je Brnabićeva i dodala da je, kako kao državni funkcioner tako i kao čovek, zgrožena postupanjem institucija u Prištini.
Posebno je kritikovala izostanak reakcije predstavnika Evropske unije, ističući da se niko od njih nije oglasio povodom prebijanja Srbina, dok su, kako je navela, našli vremena da reaguju na izjavu predsednika Srbije Aleksandra Vučića u vezi sa Ibrom.
„Potpuno sam začuđena što se od stranaca, niko iz EU nije oglasio, jer su na takozvanom odmoru od 45 dana, ali su stigli da se oglase o izjavi predsednika Vučića o Ibru. To je licemerje. Moja poruka ovima u Briselu je: sramota je šta pričate”, rekla je Brnabićeva.
Govoreći o političkim prilikama u Srbiji, predsednica parlamenta ocenila je da je blokaderski pokret, posle dužeg perioda, pokazao svoju stvarnu političku platformu, koju je povezala sa stavovima Zeleno-levog fronta i Demokratske stranke.
„Blokaderski pokret sada ima jasnu politiku. Dosta dugo su je krili. Ta politika je sada jasna”, rekla je Brnabićeva.
Prema njenoj oceni, jedan od elemenata te politike jeste protivljenje upotrebi odrednice „srpski” u nazivima institucija i sportskih organizacija. Ona je ukazala na objave pojedinih studentskih naloga u blokadi u kojima je, kako tvrdi, kritikovana upotreba tog naziva.
„Njima, na primer, ne smeta Hrvatski nogometni savez. U Hrvatsku idu, Hrvatska im je uzor kako to treba da izgleda. Ali im smeta srpski”, rekla je Brnabićeva, dodajući da je njen utisak da bi, ukoliko bi ta politička opcija došla na vlast, „prva stvar bila da u Srbiji ništa ne sme da se zove srpsko”.
U tom kontekstu osvrnula se i na predsednika Demokratske stranke Srđana Milivojevića i njegove ranije izjave u vezi sa pevačicom Severinom.
Brnabićeva je rekla da Severina ima stavove o operaciji „Oluja” i Srebrenici koje ona smatra neprihvatljivim, upoređujući ih sa stavovima hrvatskog pevača Marka Perkovića Tompsona.
„Severina ima istovetne stavove kao Tompson. Ti stavovi su: ’Oluja’ nije zločin, već oslobodilačka akcija, Srbi su sami krivi što su napustili svoja vekovna ognjišta”, rekla je Brnabićeva, iznoseći svoje viđenje stavova hrvatske pevačice.
Ona je podsetila da je, posle Milivojevićeve poruke o organizovanju Severininog koncerta, postavila pitanje da li bi posle toga usledio i koncert Tompsona.
„Meni Srđan Milivojević odgovori: ’Da, to će biti narodno veselje.’ Ne znam kog naroda, zato što ovog našeg naroda sigurno neće”, rekla je Brnabićeva.
Navela je i da su slične stavove, prema njenom mišljenju, podržali predstavnici Zeleno-levog fronta.
Govoreći o Kosovu i Metohiji, Brnabićeva je ponovo kritikovala studente u blokadi zato što se, kako tvrdi, nikada nisu ogradili od podrške premijera privremenih prištinskih institucija Aljbina Kurtija.
„Ti studenti u blokadi se nikada, ali nikada, nisu ogradili od podrške Aljbina Kurtija. Čak ni kada su ih studenti Univerziteta u Prištini, izmeštenog u Kosovsku Mitrovicu, pozvali da se ograde, nisu to učinili”, rekla je Brnabićeva.
Ona je u tom kontekstu pomenula i poslanika Šaipa Kamberija, navodeći da se on zalaže ne samo za priznanje jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova već i za uključivanje pitanja Preševa, Bujanovca i Medveđe u dijalog Beograda i Prištine.
Prema njenim rečima, u delu opozicije postoje i stavovi koji vode ka slabljenju teritorijalnog integriteta Srbije. Ona je pomenula Dragana Đilasa, Gorana Ješića i druge predstavnike opozicije, kao i objave na društvenim mrežama u kojima se, kako je rekla, pominjao pozivni broj „+384”.
Brnabićeva je ocenila da se na taj način građanima nudi alternativa politici Aleksandra Vučića koju je opisala kao „državotvornu i nacionalno orijentisanu”, uz istovremeno insistiranje na miru i saradnji.
„Onda imate alternativu da se prizna takozvana Republika Kosovo, imate alternativu da se otcepi i Vojvodina, imate alternativu da se u Srbiji ništa ne naziva srpskim”, rekla je Brnabićeva.
Ona je pozvala predstavnike opozicije i blokaderskog pokreta koji se, kako je navela, hvale dobrim vezama u Briselu i Evropskom parlamentu, da te kontakte iskoriste i za zaštitu Srba na Kosovu i Metohiji.
„Hajde da vidimo da li će prvi put iskoristiti taj svoj fenomenalni uticaj i te svoje veze da se žale možda na Aljbina Kurtija. Ili se žale samo na Aleksandra Vučića i na Srbiju? Da li će sada tražiti reakciju? Da li će jednom pokazati da su nacionalno osvešćeni i da im je stalo do srpskog naroda na Kosovu i Metohiji? Kladim se da neće”, rekla je ona.
Brnabićeva je ocenila da se deo te politike nadovezuje i na pokušaje podele Srba na „Srbijance” i Srbe iz drugih krajeva, na šta je, kako je podsetila, Vučić upozoravao uoči obeležavanja godišnjice „Oluje”.
Ona je u tom kontekstu pomenula i profesora Mila Lompara, ocenivši da takve podele stvaraju preduslov za dalje slabljenje Srbije i srpskog naroda.
„Naši preci su nas upozoravali da, kada dođe do toga, to postaje preduslov za dalje cepanje Srbije, dalje slabljenje Srbije i za to da srpski narod pravite u neki drugi narod koji nema veze ni sa Srbima, ni sa Srbijom, ni sa Srpskom pravoslavnom crkvom, ni sa našom tradicijom i nasleđem”, rekla je predsednica parlamenta.
Govoreći o Crnoj Gori i poslednjim porukama premijera Milojka Spaića, Brnabićeva je ocenila da je glavni princip vlasti u Podgorici „poslušnost”.
„Milojko Spaić jeste izuzetno principijelan lider. Njegov princip je poslušnost”, rekla je Brnabićeva.
Prema njenoj oceni, Podgorica ne vodi samostalnu i pragmatičnu politiku prema Hrvatskoj, već prihvata zahteve koji joj dolaze iz Zagreba i Brisela.
„Oni od Hrvatske primaju direktna naređenja i kakva god ta naređenja bila, ona će biti ispunjena. Kakva god poniženja ta naređenja podrazumevala, ona će biti ispunjena. To je politika”, rekla je ona.
Brnabićeva je Spaiću zamerila i odnos prema pitanju Kosova i Metohije i Ukrajine.
„Kad je trebalo da dođe na vlast, priznao je lažnu Republiku Kosovo, a onda se bori za teritorijalni integritet Ukrajine?”, upitala je ona.
Nasuprot tome, ocenila je da predsednik Vučić iste stavove iznosi u razgovorima sa svim svetskim liderima, bez obzira na to da li razgovara sa predsednicima Rusije, Ukrajine, SAD ili Kine, kao i sa najvišim zvaničnicima Evropske unije.
Podsetila je i na Vučićevu konferenciju sa tadašnjim nemačkim kancelarom Olafom Šolcom u Beogradu, kada mu je predsednik Srbije, kako je navela, rekao: „Nemojte nam pričati o principijelnosti”, ukazujući na različit odnos zapadnih zemalja prema teritorijalnom integritetu Srbije i Ukrajine.
„Mi se držimo međunarodnog javnog prava u slučaju Ukrajine kao pijan plota, ali takođe tražimo da se isto to poštuje u slučaju Srbije”, rekla je Brnabićeva.
Ona je otvorila i pitanje položaja srpskog jezika u Crnoj Gori.
„Preko 40 odsto ljudi govori srpski jezik u Crnoj Gori, ali srpski jezik ne može da bude službeni. I na to Evropa ćuti. Zamislite da ovde imate 40 odsto stanovništva koje govori nekim drugim jezikom, a da zvanični Beograd kaže: ne može da bude službeni jezik. Kako bi se to posmatralo i šta bi se nama desilo?”, upitala je Brnabićeva.
Prema njenim rečima, upravo to pokazuje da više nije reč ni o dvostrukim ni o trostrukim standardima, već o situaciji „u kojoj standarda nema”.
Brnabićeva je rekla i da razume nezadovoljstvo lidera Demokratske narodne partije Milana Kneževića zbog politike crnogorske vlade.
„Ne verujem da se Milan Knežević oseća bilo kako manje ljut, besan i povređen zbog toga šta radi Milojko Spaić od mene. Srbi u Crnoj Gori najviše trpe. Njima predsednik vlade te zemlje nanosi najveću štetu i najveće poniženje”, rekla je ona.
Posebno je kritikovala odluku Podgorice da pošalje predstavnika na obeležavanje „Oluje” u Hrvatskoj.
„Vi imate Podgoricu koja ponovo šalje predstavnika da slavi ’Oluju’, da slavi etničko čišćenje 250.000 Srba i ubijanje oko 2.000 ljudi, starih i nemoćnih da pobegnu”, rekla je Brnabićeva.
Istovremeno je ukazala na to da crnogorski zvaničnici nisu bili sa predstavnicima Srbije i Republike Srpske na komemoracijama srpskim žrtvama, pominjući i svedočenje Nevenke Dobrić o stradanju njenog dvanaestogodišnjeg sina Siniše.
Brnabićeva je oštro reagovala i na Spaićeve kritike upućene Vučiću.
„Šta ima Milojko Spaić nama posle toga da obrazlaže i kako se usuđuje da se obrati predsedniku Vučiću? Istom onom predsedniku Vučiću koga je zvao i zvao, tražio pomoć, podršku i savete kada se borio za vlast. A sada mu je ’PR Rusije’? To samo govori da nemate obraz i nemate kičmu”, rekla je Brnabićeva.
Ona je dodala da veruje da se većina građana Crne Gore ne slaže sa takvom politikom, ali je istakla da ne želi da se dalje bavi unutrašnjim prilikama u toj zemlji.
Odgovarajući na tvrdnju da je Vučić „PR Rusije”, Brnabićeva je rekla da je predsednik Srbije zapravo „PR Srbije”.
„Da, predsednik Vučić je PR Srbije, i to najbolji PR Srbije. On je personifikacija uspešne i pobedničke Srbije u nemogućim okolnostima”, rekla je ona.
Brnabićeva je ocenila da je Vučić uspeo da, u izuzetno složenim geopolitičkim okolnostima, održi odnose i sa zapadnim i sa istočnim partnerima Srbije.
Kao primer navela je činjenicu da ga, kako je rekla, citira predsednik SAD Donald Tramp, dok ga predsednik Kine Si Đinping prima uz najviše počasti i dodeljuje mu visoko odlikovanje.
„Imate predsednika Srbije koji je uspeo da Srbija pokrene strateški dijalog sa Sjedinjenim Američkim Državama, a u isto vreme ima potpisan sporazum o zajedničkoj budućnosti sa Narodnom Republikom Kinom”, rekla je Brnabićeva.
Ona je dodala da Srbija istovremeno održava komunikaciju sa Rusijom i, kako je navela, ima najpovoljniji mogući gasni aranžman, dok u Beograd dolazi ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski.
„I on lično zove ljude u Briselu i kaže: ’Aman, bre, dosta više takvog licemerja prema Srbiji.’ To je nešto što je, ruku na srce, zaista gotovo nemoguće postići”, rekla je Brnabićeva.
Ona je ocenila da ne zna drugog političara koji bi mogao da istovremeno održi Srbiju na evropskom putu, ne uvede sankcije Rusiji, razvija odnose sa Kinom i pokrene strateški dijalog sa SAD.
Prema njenim rečima, takva politika ima i konkretne ekonomske koristi za građane – od investicija i povoljnog gasa do jačanja konkurentnosti i stabilnosti.
Brnabićeva je ocenila da je Srbija politički i ekonomski diversifikovana, što joj omogućava da lakše odgovori na krize u različitim delovima sveta.
„Kada evropska ekonomija ide lošije, imamo druge partnere koji mogu da balansiraju dok ne prođu teška vremena. Kada Aziji ide teže, Sjedinjene Američke Države su nam bilateralno najveći partner u trgovini uslugama, pre svega zbog snažnog IKT sektora”, rekla je ona.
Govoreći o unutrašnjoj politici, Brnabićeva je rekla da kod Vučića primećuje „novi nivo energije” i da ga, uprkos njegovim ranijim tvrdnjama da više nema snagu koju je imao kao premijer 2014. i 2015. godine, nikada nije videla aktivnijeg.
Ona je potom nabrojala mesta koja je predsednik Srbije obišao tokom jula i prvih 12 dana avgusta.
Prema njenim rečima, Vučić je tokom jula bio u Alibunaru, Lapovu, Svilajncu, Užicu, Bogatiću, na Kablaru i u Ovčar Banji, Knjaževcu i Svrljigu, dok je od početka avgusta obišao Pirot, selo Temska, Manastir Svetog Đorđa, Babušnicu, Gorčince, Knjaževac i Kalnu.
Potom je otišao u Republiku Srpsku i Bosnu i Hercegovinu, gde je posetio Martin Brod, Drvar i Petrovačku cestu, a zatim Manjaču, opštinu Jezero, selo Vodice, Šipovo, Srpski Kupres, Novo Selo, Donji Malovan, Čipuljić i Mrkonjić Grad.
Brnabićeva je posebno istakla posetu Petrovačkoj cesti, navodeći da je Vučić time želeo da ponovo oda poštu srpskim žrtvama i podseti javnost da za napad na izbegličku kolonu tokom „Oluje”, kako je rekla, niko nije odgovarao.
„Nije im bilo dovoljno što su ih isterali iz Hrvatske, nego su ih ubijali u susednoj zemlji. Niko nikada nije odgovarao. Država članica Evropske unije, i nikom ništa”, rekla je Brnabićeva.
Po povratku u Srbiju, Vučić je, prema njenim rečima, obišao Staru Pazovu, Prijepolje, Priboj, Čajetinu, Novu Varoš, Ivanjicu, Lučane i Arilje.
„Ljudi, da li razumete da su to samo hiljade kilometara koje čovek treba da pređe? I ne samo da ih pređe. On je razgovarao sa ljudima”, rekla je Brnabićeva.
Ona je ocenila da takva aktivnost pokazuje koliko je predsednik svestan složenosti međunarodnog položaja Srbije i potrebe da zemlja ostane stabilna.
„Moramo više, a ne manje, da radimo, da razgovaramo sa ljudima i da ih čujemo. On sve to prima na sebe”, rekla je predsednica Narodne skupštine.
Brnabićeva je zaključila da u Srbiji nema državnika koji je, poput Vučića, obišao gotovo svaki deo zemlje i neposredno razgovarao sa građanima.
„Putevi su najvažniji ljudima. Tako nas je Vučić uvek učio i u stranci”, rekla je Brnabićeva, ističući značaj infrastrukturnog razvoja i mreže puteva izgrađenih u Srbiji.
