Pasterov zavod iz Novog Sada pokrenuo je projekat kojim će se prvi put sistematski prikupiti uzorci krpelja sa različitih gradskih lokaliteta, kako bi se utvrdilo koje vrste tih zglavkara naseljavaju parkove, izletišta, ali i gde je mogućnost kontakta sa njima najveća. Istraživanje će trajati do kraja godine, do kada će stručnjaci napraviti prvu mapu rasprostranjenosti krpelja u Novom Sadu, nakon čega će biti organizovane edukativne tribine za građane. 

„Kada se krpelj donese, ili kada pacijent dođe sa krpeljom na sebi, i mi ga uklonimo, besplatno ćemo izvršiti morfološku analizu tog krpelja, kako bismo saznali koja je vrsta, tj. njegovo ime i prezime, i u kom je razvojnom stadijumu, s obzirom na to da što je krpelj stariji, veća je verovatnoća da će pokupiti uzročnika bolesti koji može narušiti zdravlje čoveka“, kaže nam dr Pavle Banović iz Službe za prevenciju i sprečavanje širenja besnila i drugih zaraznih bolesti u Pasterovom zavodu.

Svih stotinu građana koji budu bili uključeni u projekat, imaće pravo na dijagnostiku, a biće i pod praćenjem lekara, ukoliko se u laboratoriji bude potvrdilo da je reč o zaraženom krpelju.

„Kada znamo koji su uzročnici ‘u igri’, pratimo manifestacije bolesti i pacijente i kažemo im da li su pod rizikom, i naspram toga olakšavamo posao i domovima zdravlja i Infektivnoj klinici, s obzirom na to da veliki broj pacijenata, koji bi se inače prijavljivao tamo, dolaze kod nas u svojevrsni dispanzer“, kaže dr Banović.

A u ambulanti Pasterovog zavoda vas dočekuje obučeno osoblje, koje podseća na to da se krpelji uklanjaju sterilnom pincetom, povlačenjem nagore, pod uglom od 90 stepeni, bez uvrtanja, i da se donose u bočici sa vlažnom vatom, uz napomenu da krpelji ne moraju da budu živi da bi se ispitivali.

„Prilikom prijema krpelja od pacijenata uzimamo opšte demografske podatke, deo tela sa kog je krpelj uklonjen, podatak o tome kada i ko je krpelja uklonio sa pacijenta, kao i suspektni lokalitet za ekspoziciju pacijenta ubodom krpelja“, kaže medicinska sestra u Pasterovom zavodu Silvana Stevanoska,

„Nakon donošenja krpelja u laboratoriju vrši se osnovni pregled, odnosno morfološka analiza samog krpelja, na taj način se utvrđuje o kojoj vrsti je reč, u kom je razvojnom stadijumu, kao i koliko je dugo parazitirao na pacijentu. Te informacije su važne jer različite vrste krpelja prenose različite patogene, npr. ne prenosi svaka vrsta krpelja uzročnika Lajmske borelioze“, izjavila je Kristina Lazarević, glavna medicinska sestra u Pasterovom zavodu.

Stručnjaci Pasterovog zavoda, koji su u prethodnih pet godina evidentirali četiri nove vrste bolesti koje prenose krpelji, a koje ranije nisu bile prisutne na ovom prostoru, očekuju da će se taj podatak potvrditi i ovim projektom.

„Dobijeni rezultati omogućiće procenu epidemiološke situacije i biće osnova za definisanje odgovarajućih preventivnih mera i preporuka usmerenih na zaštitu zdravlja građana. Na taj način ne reagujemo kada se bolest pojavi, već ulažemo u prevenciju i rano otkrivanje rizika“, poručuje direktorka Pasterovog zavoda dr Dragana Gazibara.

Koliko je ovaj projekat, koji je finansirala Gradska uprava za zdravstvo, značajan, govori i podatak da se godišnje Pasterovom zavodu za pomoć obrati oko 800 građana sa ubodom krpelja, a, kako napominju lekari, blagovremena antibiotska terapija u slučaju infekcije može značajno smanjiti rizik od razvoja Lajmske bolesti i njenih komplikacija.