Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić ovog jutra je gost emisije „Jutro je“ na Prvom programu Radio Beograda.

O poseti Ukrajini i odlasku u UN na Generalnu skupštinu

– Kad se vidite sa predsednikom Rumunije, predsednikom poljske vlade i predsednikom Ukrajine, to vam je 90 miliona stanovnika dovoljan argument. 90 miliona stanovnika u našem najbližem okruženju, veoma važno iz ekonomskih, političkih i svih drugih razloga. I ovo što je najavljeno, sad što smo mogli da čujemo: sledeće nedelje će biti mnogo susreta, i što ministar spoljnih poslova, što ministar finansija, dobar deo ja, od prijema kod američkog predsednika Donalda Trampa do najvećeg dela evropskih lidera. Verujem da će i Sergej Lavrov biti u Ujedinjenim nacijama i da ću imati bilateralu sa njim, tako da mislim da su to veoma važne stvari, da mi uradimo ono što je moguće u ovoj pripremi.- Prolazeći kroz ovo ludo vreme u kojem živimo, da postoji mogućnost da i da uradimo sve da sačuvamo mir, i stabilnost, i sigurnost, rekao bih, za sve naše građane, ali i sigurnost u snabdevanju i naftom, i gasom, i svim onim što je neophodno. Što se gasa tiče, imamo prepune su nam rezerve: 690 miliona kubnih metara imamo, što u Srbiji, što u Mađarskoj, dakle to su naše rezerve gasa.

„A što se nafte tiče, tu je muka veća“

– A što se nafte tiče, tu je muka veća, i sad sam već počeo da slušam one legendarne beogradske besmislene priče: „Vučić čeka da se završe izbori, pa će nafta da skoči na 350.“ To su toliko glupe stvari, to mi ne možemo da izdržimo, ne može sistem da izdrži, inflacija bi bila ne znam koliko procenata, ali ćemo morati da trošimo naše bafere, naše finansijske rezerve, da bismo to sve mogli da izdržimo.

– I zato je važno: čuvamo mir i stabilnost, i da razgovaramo sa svima u svetu, i da štitimo i branimo našu poziciju.

Na pitanje o susretu s predsednikom Rumunije. rekao je da su razgovarali i prethodni put kada smo se videli, ubijte me, ne znam tačno gde smo bili. I sad smo razgovarali, i predsednik Niko Šordan je na veoma ozbiljan način pokrenuo sve to, i verujem da ćemo Beograd-Vršac, Vršac-Temišvar, raditi autoput, i to bi bila najznačajnija rekao bih saobraćajna poveznica između dve zemlje.

– Oni grade sada, počinju da grade. Rumunija nije imala toliki broj auto-kilometara auto-puteva, i sada grade od Bukurešta gore ka severu, dakle prema Sučavi i prema Ukrajini, pa onda mi moramo da razmišljamo o budućnosti posle povezivanja sa Temišvarom, jednim od najlepših baroknih gradova u Evropi i gde živi značajan deo Srba. Da se povezujemo i ovamo od Kladovskog dela, dakle preko Turnu Severina, krajove ka Bukureštu, gde je takođe bar do krajove veoma loš put, a onda bismo bili povezani i sa svim drugim zemljama.

O NIS-u

– To su, čini mi se, vrlo, vrlo važne stvari za našu zemlju. Kao što sa Rusima moramo da razgovaramo i o naftnoj industriji Srbije, ali moramo da razgovaramo o istaknutom ugovoru, i oko gasa, i sve vi političke stvari možete da ostavite po strani, ovo su pitanja koja život znače za našu zemlju. Bukvalno život znače za našu zemlju i za naše građane, i moramo da razgovaramo, i zato verujem da smo imali dobre razgovore, kao i sa premijerom Poljske Donaldom Tuskom, oko svih političkih pitanja, oko svega drugog. I uostalom, dovoljno je da vidite, ne znam, Nemci i Skandinavci vežbaju iskrcavanje na to i to ostrvo, ovi drugi vežbaju ne znam šta. Od jutros dronovi najžešće do sada napali Moskvu, juče ili prekjuče najžešće je napadnut Kijev, okolina, ili logistika kompletno ukrajinska sa vozovima, lokomotivama i svim drugim. Polako, kao da se približava sudnji dan, a ja ću vas podsetiti samo u dve rečenice: što i danas govorim kao predsednik Republike, pre svega, dakle, da sam ukazao na to da nisu rešeni suštinski problemi, uzročnici problema, ni na Bliskom Istoku, ni u sukobu između Rusije i Ukrajine, i de facto sukobu Rusije i Evrope, i da to ne može da se reši preko noći, ne možete da kažete: „puj piki, više ne važi“.

– Tako da, plašim se kakva nam, kakva nam zima dolazi, ali znamo svoj posao i moramo da sačuvamo i stabilnost i mir i punu snabdevenost tržišta naftnim derivatima, gasom, za naše potrošače, i ništa od toga neće biti lako, ali verujem da to možemo da uradimo.

Kad je reč o konačnom rešenju situacije s NIS-om, kaže:

– Nije do nas, to je sve što mogu da vam kažem. Mi smo spremni. Mi smo svoj posao uradili, sve što je trebalo da napravimo, napravili smo. Ja mislim da tu sad ima i kalkulacija sa različitih strana, i oko toga ko je na vlasti u Mađarskoj, ko nije, i tako dalje, tako da i tu ima.

– I zato mi je važno da razgovaramo i sa Rusima, i sa Amerikancima, i sa našim mađarskim prijateljima, sa svima. Ali je toliko komplikovano, ne biste verovali. Jer svako ima s jedne strane, izvinite, svoje geostrateške i geopolitičke interese. Nema nikakve sumnje da bi s jedne strane Rusi želeli da to sačuvaju pod svojom kontrolom, nema nikakve sumnje da bi Amerikanci želeli da to Rusi ne sačuvaju, ali istovremeno razmišljaju da li je bolje da uzme neka evropska zemlja ili je bolje da to uzmu oni. Sa treće strane, Mađari sigurno imaju dobar posao u svemu tome, ali je pitanje da li im je interes da se suprotstave eventualno Amerikancima u tome. Galimatijas ceo, koji nije jednostavno ni objasniti ni razumeti.

O cenama goriva i snabdevenosti kod nas

– Mi sada intervenišemo sa još 20.000 tona dizela da bismo držali punu snabdevenost tržišta. Cene ćemo držati koliko god je to moguće da budu niže nego svuda.

– Zato što mi imamo bolju finansijsku pripremljenost nego mnogi drugi. Videli ste u Nemačkoj i Austriji, u Francuskoj već 2,40 evra, u Austriji skoro pa 3 evra, u Nemačkoj takođe već tamo izbijaju demonstracije. Ali mi nemamo uticaj na svetsku cenu nafte, mi nemamo svoju naftu, uvozimo naftu. Najčešće smo uvozili takozvanu „iračku“ naftu, sada sa raznih strana, ali je teško doći do arapske nafte, sve teže zbog događaja u Persijskom zalivu i zbog događaja sa druge strane u Crvenom moru, i gde Huti, rekao bih, dodatno rasplamsavaju svoj sukob sa Saudijskom Arabijom. I, jednostavno, nemamo mi tu previše izbora, uradićemo sve što možemo. Što se cene tiče, mi to držimo, i držaćemo, pod kontrolom, zato što još imamo bafere. Ja se nadam da nećemo morati da prelazimo 30% od učešća u akcizi, dakle sad je na nivou od 25%, dakle imamo još rezerve, i to nisu male rezerve, i finansijske, i ići ćemo čak, ako bude potrebno, i do 35% preko toga. Kako da vam kažem onda, kao da ne naplaćujemo naftne derivate, ni dizel, ni benzin, ni bilo šta, ali se nadam da će nešto da se dogodi, da će malo da se smiri situacija.

O odlasku u Njujork na Generalnu skupštinu

– Idem da štitim interese Srbije. Mene zanima Srbija, i govoriću i ovoga puta… Svaki put sam se trudio da ukažem na poziciju naše zemlje, koja jeste na evropskom putu, ali koja pripada i, po raznim parametrima, globalnom jugu, i koja je bliska i sa afričkim i azijskim zemljama.

„Isporučivali smo naše ljude u džakovima u Hag a nismo dobili ništa“

– Ne govorim o našoj poziciji, ali govorim i o svim prevarama kroz koje smo prošli u prethodnih, ne 15, već 30 i 35 godina, o lažnim principima, dvoličju, dvostrukom moralu, o svemu tome kako i na koji način su nam objašnjavali kako je potrebno da, ne znam, se isporuče naši ljudi Haškom tribunalu, a onda teče med i mleko i cveta cveće.

– Onda smo ih isporučivali, otprilike, u džakovima, a dobili smo ništa. Potpisivali smo brojne sporazume, i svaki sporazum koji smo potpisali su prekršili i oni koji su bili, i oni koji su bili garanti toga, a ne samo neka druga strana u regionu. Tako da biće mnogo toga da se kaže što će ljudi da prepoznaju u današnjem svetu, i što verujem da će razumeti i te kako dobro kako se zbiva i na drugim meridijanima, a ne samo u našoj Srbiji.

– I boriti se za poziciju Srbije i za prava našeg naroda, baš kao što sam to radio i po pitanju Srebrenice, baš kao što sam to radio svaki put kada smo se, ne lako, naprotiv, vrlo teško borili, ali uspeli da se izborimo i, rekao bih, makar moralne pobede u ime i za račun Srbije odnesemo.

KIM jedna od ključnih tema

– KiM – apsolutno, to će mi biti jedna od ključnih tema. i evo, ja ću da vam navedem samo nešto što malo ko od nas je primetio. Zamislite, nas su kritikovali i ne postoji niko iz Evrope ko se nije oglasio zbog toga što je postojala sahrana Ratka Mladića, kao da je moglo da se izbegne sahrana, ili je trebalo po pasjim grobljima da čoveka sahranjujemo.

– Mnogo glupo i besmisleno je sve bilo. Međutim, oni su ljudi bili užasnuti slikom, a užasnuti su bili brojem ljudi koji je došao na sahranu.

– I to je suština onoga što su oni nama zamerali. Pošto ne možete da nam zamerite, tu su bili obični vojnici, bez bilo kakvih velikih počasti, ali sahrana kao sahrana. I sad, to što su došla trojica ili četvorica ministara da izjave saučešće, kod nas nije bilo nikakvih državnih manifestacija, ni deklaracija protiv Haga, ni ovoga ni onoga, posle ovoga što se dogodilo u Mladiću, iako je Hag postupao krajnje nemoralno.

– Znali su da umire čovek, nisu hteli da ga puste da umre u svojoj zemlji, u svojoj porodici, ili blizu, pored svojih najbližih. Ali nisu imali ništa, i onda je krenula lavina napada. Međutim, onda se, jednostavno, govorilo: „Ne smete da negirate presude“ i sve ostalo. A onda se dogodilo sledeće: onda smo dobili prvostepenu presudu za Hašima Tačija, Krasnića, Seljimija i Kadrija Veselija. Onda su svi iz regiona, dakle: Albanija, zvanična Crna Gora, zvanična Severna Makedonija, Priština, apsolutno svi, su najstrašnije ne samo negirali, već govorili kako je to sramota, kako je to jezivo, i kako to ne prihvataju, ne priznaju, i kako će to da se promeni. Nijedne reakcije nije bilo iz Evrope i sveta. Nijedne reakcije. Samo da vidite u kakvom licemernom svetu živimo.

– Nijedne reakcije na nepriznavanje odluka sudova, koje oni priznaju kao validne, kao važne, i kao one koji su nepristrasni, šta god mi mislili o svemu tome. Ja ne mislim ništa dobro ni o tom Kosovskom veću, kako ga oni nazivaju, niti o Haškom mehanizmu, niti o čak ni o ICC-u, kako o Međunarodnom sudu pravde.

– Ni o jednoj od tih institucija, kako god, ne mislim ništa dobro. Ali oni misle. Nijedne reči nema. Mogu da napadaju EULEX. Nema „hoćemo odgovorne za napad na EULEX“, ako ste primetili. Mogu da rade šta god hoće, gde god hoće, ali to su, to je naše čedo. Oni imaju pravo da rade šta hoće. Srbi nemaju pravo ni da žale.Srbi nemaju pravo ni da se raduju. Srbi nemaju pravo nikakvo, ni na šta.

– I ovo ne može niko da vam objasni. Ja sam to pitao moje kolege, neki od njih su i prijatelji, i sad kad smo bili na Karpatskoj inicijativi: „Aj mi, molim te, sve u redu, aj mi objasni, molim te. “ Ajde, ajde, reci mi. I moram da budem iskren, neki od njih su bili sasvim fer, pa rekli: „Pusti, bre, znamo sve i to je to.“ I to je istina. To je… i mi Srbi moramo da znamo da živimo.

– I nemojte da smetnete s uma, oni od nas očekuju da budemo oduševljeni time što su nam iz njihovog ugla uzeli 14% teritorije, i da kažemo: da, da, bravo, to je super, nemamo ništa lepše za nas, ne postoji. Ako to ne kažemo, onda će reći: pa zašto gledate u prošlost, gledajte u budućnost.

– A kad ih pitate: pa što ne kažete Ukrajini, recimo, da gleda u budućnost i da ne razmišlja o svom teritorijalnom integritetu? E pa nemoj sad to, nezgodno pitanje. Nema baš mnogo smisla. Pri čemu, ja mislim da Ukrajina ima pravo da čuva svoj integritet, ali vam govorim samo o lažnim principima, dvostrukom moralu i licemerju onih koji govore drugačije.

Zašto je Ursula fon der Lajen odložila posetu Srbiji

– Ja mislim da to jeste jedan od stvarnih razloga, i ne verujem da to, rekao je Vučić na pitanje da li je odlaganje usledilo zbog izbora.

– Znate, dolazi žena ovde, u tom trenutku će moći da se sastane sa vršiocem dužnosti predsednika Republike, vršiocem dužnosti predsednika vlade. Nema baš previše smisla. U tom trenutku imate legalne institucije. Legalni je, legalna je i vlada, legalan je i vršilac dužnosti predsednika Republike, ali nema legitimnih institucija više, jer se nalazimo u izbornoj kampanji.

– Sačekaće da se izbori završe, i onda će da rade sa bilo kim, ko god da pobedi. Ako pobede studenti, onda će da se sastaju sa Srdanovićem i Kokanovićem. Ako pobedimo mi, onda će da se sastaju sa nekim drugim, i to je to.

Na pitanje koja su to tržišta i zemlje sa kojima Srbija sarađuje Vučić je odgovorio:

– Sva tržišta sveta su naša tržišta. Mi nismo visoko razvijena industrijska zemlja, ali smo sve značajniji u modernim tehnologijama, softverskom, IT sektoru, i takođe verujem da u veštačkoj inteligenciji možemo da imamo značajnu poziciju u svetu, da uvek budemo u prvih 50. Sada smo u prvih 40. I to je ono što je za nas važno.

– Nama je Nemačka prvi spoljnotrgovinski partner, ali je Kina drugi, i te su se dve zemlje izdvojile, pa onda idu svi drugi. Ali ono što se promenilo, to je da sve veću trgovinsku razmenu imamo sa zemljama u okruženju: Rumunija, Bugarska, Mađarska. Govorim o zemljama Evropske unije, i one sasvim izvesno, i polako ali sigurno, pretiču one iz regiona. I to vam pokazuje koliko se menja situacija u Evropi i u našoj zemlji, i to vam pokazuje i kako to danas izgleda drugačije u odnosu na to kako je bilo pre 10-12 godina. Pre 10-12 godina nama je Bosna i Hercegovina bila treći partner, sad je, ja mislim, osmi, deveti. Dakle, tad su bili Italija broj 1, Nemačka broj 2, Bosna i Hercegovina 3. Italija jeste i dalje broj 3, ali već ima mnogo zemalja koje su se približile Italiji na toj trećoj poziciji.

– U svakom slučaju, koje god tržište otvorimo i gde god napravimo ugovor o slobodnoj trgovini, to je za nas dobro i važno. Sa Ukrajinom imate rast slobodne trgovine, imate rast trgovine od 42% u prvih 6 meseci ove godine. To su sve mali brojevi i dalje, ali oni mogu da budu i mnogo, mnogo veći u budućnosti, što je od velikog interesa za našu zemlju. Do Egipta, do Uzbekistana, do mnogo drugih tržišta koja otvaramo, ali i mnogo drugih zemalja sa kojima sarađujemo i od kojih možemo da dobijemo jeftinije proizvode.

– Ja sam sad, kada sam bio u Huti i Bukovlju, ovamo u Karpatima, da budem iskren, već Zelenski je pričao o ekonomiji i povezivanju, valjda i zbog nas je deklaracija takva, ekonomska samo. I ja sam pričao o tome. Svi ostali su pričali o ratovima. Svi. Koga god da ste doveli, dakle: Austrijance, Čehe, Poljake, Rumune, svi su pričali o ratovima. Te: „Dron je pao ovde na 2 km“, te: „Ovo je palo ovde“, te: „Ono je palo ovde“. Ja rekoh: dobro je, kod nas ništa još ne pada, tako da sam bio nešto, ne mogu da kažem radosniji, ali nešto mirniji, ako ništa drugo. Ja verujem da u narednom periodu, ko god bude na vlasti, da će morati da vode računa o takvim interesima Srbije.

O grejnoj sezoni: Biće dovoljno energenata

– Biće dovoljno energenata i ne verujem da će doći do novog rasta cene energenata. Mislim, da li će doći do rasta cene nafte za 1, 2 ili 5 dinara, to ne mogu da vam kažem, ali do drastičnog povećanja neće doći. Ni nafte, ni naftnih derivata, pri tome mislim i na mazut i na sve drugo, dakle, nema razloga.

Telefonom sa Lavrovom i Putinom

– Što se tiče snabdevanja ruskim gasom teče sve normalno, ali nam ističe ugovor. Tako da sad čekam razgovore sa Lavrovim i ne isključujem mogućnost skorog razgovora telefonskog. Danas su izbori u Rusiji, ne isključujem mogućnost skorog telefonskog razgovora sa predsednikom Putinom.

Kad je reč o energetskoj situaciji u Evropi, predsednik kaže da oni imaju novac i puna skladišta, nisu ih dovoljno dopunili, ali da  im neće to predstavljati ogroman problem.

– Predstavlja im ogroman problem visoka cena tih energenata. Sva cena koštanja svega je mnogo viša, i to pravi problem sa stopom ekonomskog rasta, tako da ekonomski rast je na mnogo nižem nivou nego što je u Srbiji i nego što je u drugim zemljama, u drugim regionima sveta, drugim kontinentima, tako da to predstavlja najveći problem za njih.

Na pitanje o mogućim novim investicijama, Vučić kaže da to moraju da dogovaraju privrednici jer nema više komandne ekonomije.

„Počinjemo da gradimo digitalnu armiju“

– Bog zna šta nas sve čeka, ali mi moramo da se izvučemo iz toga. Vreme je da neki drugi rešavaju probleme, a mi da gledamo sa strane i da ekonomski napredujemo najbrže.

Na pitanje o Vojsci Srbije kaže:

– Počinjemo da gradimo digitalnu armiju. Videli ste šta nam je opredeljenje u onom scenariju koji smo napravili na Pešterskoj visoravni, videli ste napad na teroriste koji su u jednom selu, gde smo izveli i iz vazduha i sa zemlje, besposadnim i bespilotnim letelicama, dakle bez učešća ijednog čoveka na licu mesta, bez ugrožavanja života ijednog čoveka, dakle i robopsima, robodogovima. Tako da, to je naše  opredeljenje i formiranje takozvane digitalne armije, gde to nije bez učešća ljudi, to je sa učešćem ljudi, naravno, ali gde imate— gde se proces donošenja odluka dramatično skraćuje, i gde svaki vojnik na terenu, i gde svaka jedinica na terenu istovremeno ima signal i gde se nalaze neprijateljske jedinice, i procenu veštačke inteligencije, i na kraju konačnu odluku komandanta koje oružje i oruđe koristi da bi uništio tu jedinicu. Ono što Izraelci najbolje rade na celom svetu, to radimo sa njima, i verujem da će to doneti ogromne pomake našoj armiji.

Šta su trenutno najveći ekonomski rizici za zemlju?

– Cena nafte u svetu, cena nafte i gasa. Gas vam je već standardno iznad 880 i 900 dolara na 1. 000 kubnih metara, a nafta… to, u zavisnosti od izjava, kako Tramp kaže „biće mir sa Iranom“, to dva dana možete da živite. Kako krenu da pucaju jedni na druge, onda mesec dana nema sreće, tako da. .. ne znam šta da kažem, ne zavisi baš ništa od nas.

O svom podkastu

– Samo sam jednu emisiju imao, ali sada ću da imam još neku, i to na terenu. Dovoljno je da vidite kako je iza mikrofona. Lakše je da malo slušate nekoga nego da sve vreme budete odgovorni za svaku izgovorenu reč. Meni je to da razgovaram i da naučim nešto od ljudi koje poštujem. Ne zovem nekoga da bih se, ne znam, prepirao ili bilo šta loše rekao, pozovem nekoga da bih nešto naučio.

Na pitanje da može koje bi pitanje postavio samom sebi kao predsedniku Srbije, veli da „ono što bi stvarno pitao, to ne sme da izgovori“.

– Otkud znam šta bih pitao. Rekao bih tom Vučiću: „Ajde, smorio si, čoveče, tolike godine. Što bi rekli ovi naši protivnici: Dosta te je bilo. Samo ima nekih drugih, ponekad važnijih stvari od toga da li vas je neko smorio ili ne.

Na šta je najviše ponosan u svom predsedničkom mandatu

– Ne biste verovali, i kao što možete da vidite, bez obzira na trku u kojoj mi, kako pretpostavljam po istraživanjima javnog mnjenja koje objavljuju, svi naši protivnici, i oni koji su velikim novcem plaćeni iz Evropske unije, i koji ne mogu da greše, oni imaju veliku prednost u odnosu na nas.

– Ali ja uživam u ovoj kampanji. Ovo kratko što, malo vremena što sam imao, stvarno uživam. Uživam jer sve što više prolazim Srbijom, vidim koliko smo toga uradili. I ja znam koliko je to teško uraditi. Vi ne morate da znate iz Požege ili Gorobilja, koliko je teško bilo napraviti auto-put, a danas kao da se to podrazumeva, i kao da je to uvek bilo, pa su tobože ljudi nečim novim nezadovoljni. Jer, valjda, preko Tometinog polja i dalje nije najbolji mogući put na drugu stranu, i tako dalje. Do juče smo pričali o tome kako nema puta dobrog Zaječar-Negotin, pa ga ima sad, potpuno nov, pa kako nema Zaječar-Knjaževac, pa ga ima, potpuno nov… I naveo sam vam samo jedan primer, i koliko idem više po Srbiji, vidim šta smo sve uradili. Gledam juče, 7 i po kilometara ovamo, od Kusadaka pa prema Bačincu, i sve kao pista, kao da ste u Švajcarskoj, kao da ste u Austriji.

– Nikada to nismo ni sanjali, o školama, o naučno-tehnološkim parkovima, prugama, o svemu što smo napravili, izgradili, da i ne govorim. Tako da sam na to ponosan, i nemam nikakav problem, jer to rezultat i rad ne može niko da vam oduzme, baš niko.

Kad će biti otvorena pruga Beograd-Budimpešta?

– U oktobru, svakako. Sad, kad u oktobru, nemojte nas da pitate, nego Mađare, mi smo svoj posao završili. Oni imaju testiranje. Nemojte me držati za reč, 4. ili 5. oktobar, to završno kao testiranje. Posle toga, sad kad, to od njih zavisi. Da li 14 dana posle toga ili 7 dana ili— ne znam, ali svakako oktobar. Tako da će nam biti bliži i Beč i Bratislava i Prag, i sve će nam biti mnogo bliže posle toga.

Što se tiče radova na auto-putevima ka Republici Srpskoj, kaže: Sve se završava sada. I ovo Kuzmin-Sremska Rača, tih 19 kilometara, i ova brza saobraćajnica Slepčević-Badovinci, sve je brzo gotovo. Tako da, jedino nam ostaje od Požege da nastavljamo dalje ka Beloj zemlji, i zatim ka Kotromanu, odnosno ka Višegradu. Sve ide dobro.

O prijateljstvima sa stranim državnicima

– Ti ljudi vole da razgovaraju sa mnom, zato što ja uvek govorim ono što mislim. Ne mora uvek da im se sviđa, ali znaju da je otvoreno, iskreno, i zato smo uvek imali poštovanje u međunarodnoj zajednici, i zato su se mnogi koji su radili protiv svoje zemlje uvek čudili kako je to moguće. Ja mislim da su to važne stvari, i verujem da će i vršilac dužnosti predsednika, a i posle toga novoizabrani predsednik i novoizabrana vlada, nastaviti tako da se ponašaju.

Ostavku podnosim u nedelju, 27. septembra

 – Posle Njujorka podnosim ostavku. Neverovatno je koliko vidim da se ljudi tome posebno raduju. I da vam kažem, ja sam stvarno bio najponosniji predsednik, i verno, odano i časno sam služio svojoj zemlji. Ne možete da razumete koliko su mi bile glupe, ponekad me je to bolelo, a ponekad su mi bile smešne njihove optužbe.

– Videćete, pobede li na izborima, samo će da me mole da se ne kandidujem na nekim narednim izborima, a videćete od‌jednom da ništa nemaju nigde. Pošto nisam ni dinara ukrao, ništa nisam uradio protiv svoje zemlje, a onda ćete da vidite kako je teško upravljati zemljom i da vidite koliko će to sa više problema i koliko lošije da bude. Jer i oni sami kažu da su vrlo blizu pobede, samo je potrebno sačekati taj 25. A ja ću do tada da se borim za glasove ljudi koji veruju u rad, koji ne veruju u neistine, koji ne veruju u laži.

„Samo poslušajte intervju prvog na studentskoj listi bez studenata“

– Ja verujem da postoji veliki broj ljudi u Srbiji koji žele da brinu o svojoj budućnosti, i koji misle da nam je potreban ozbiljan i odgovoran pristup, a ne lakomislen i neodgovoran. Ali ja kažem ljudima: evo, samo poslušajte. Ne, nemojte ništa drugo. Evo, samo poslednja 2 intervjua poslušajte. Prvog na listi, takozvanoj studentskoj, ili kako god da su je nazvali, studentskoj bez ijednog studenta. Dakle, samo poslušajte to, i ako je to politika, i ako je to ono za šta se zalažete, gde je bez insistiranja novinara, bez pitanja novinara, glavna stvar bila: „Vučić je nevoljen, ne voli ga niko živ iz porodice“ i tako dalje. Ako ti je to politika, a ništa drugo nisi rekao tokom cele emisije, osim neprijatno neodgovornih i glupih odgovora, ako je to politika…I verujte mi da u nedelju podnosim ostavku, nedelja 27.

Na pitanje kako vidi Srbiju za 5 godina, kaže:

– Nadam se da će biti Srbije u miru, a ekonomski svakako izuzetno prosperitetnu zemlju u kojoj će ljudi da žive neuporedivo bolje i u kojoj ćemo se u potpunosti približiti sa prosečnim platama proseku Evropske unije, što je veoma važno, za naše ljude najvažnije, ali je važno mnogo toga da se uradi u međuvremenu i mnogo toga da se promeni. Ukoliko bi se kojim slučajem dogodilo da dobijemo poverenje građana Srbije, to bi bile velike, velike promene. Najviše 12 ministara, i pošto idem sad po Srbiji i razgovaram sa ljudima, ja vam sad kažem, sa uticajem koji imam u partiji gde sam član Predsedništva, dakle u SNS-u, daću sve od sebe da najmanje 50% gradonačelnika i predsednika opština bude zamenjeno tri meseca po formiranju vlade. Ti ljudi nisu želeli da čuju svoje sugrađane, više su razmišljali o sebi nego o njima, i zato je važno da pokažemo hrabrost i odlučnost da takve promene donesemo.

Otvaramo obilaznicu oko Kragujevca

– Otvaramo obilaznicu oko Kragujevca, rekao je Vučić o daljim planovima za današnji dan.

– Idem da se provozam tom obilaznicom oko Kragujevca, da posetim neke ljude u okolini gde mi padne na pamet. Stanem gde mi padne na pamet, ali onda moram nešto ranije da se vratim, pošto imam još stvari u Predsedništvu koje moram da izbacim napolje. Ujutru idem na put.

Dodao je da posle ostavke u nedelju 27, već sutradan – 28. već ujutru bi mogao da krene na put u kampanju i da se bori za Srbiju, da se bori za budućnost Srbije.

– Ružno mi je čak i da kažem „protiv onih za koje mislim da predstavljaju veliko zlo za našu zemlju“, te to, te to i neću reći, zaključio je predsednik u jutrošnjem radijskom gostovanju.