Данас у 10 часова пред специјализованим већима у Хагу почело је изрицање првостепене пресуде Хашиму Тачију, Јакупу Краснићију, Реџепу Сељимију и Кадрију Весељију лидерима терористичке ОВК.
Чињенице о злочинима
Тужилаштво је за сваког од оптужених затражило по 45 година затвора.
Оптужница их у 10 тачака терети за ратне злочине и злочине против човечности.
Злочини су почињени над најмање 407 притвореника, од којих је 102 убијено. Жртве су били Срби, Роми, Ашкалије, али и Албанци које је тзв. ОВК сматрала политичким противницима.
Кривична дела обухваћена оптужницом вршена су од марта 1998. до краја септембра 1999. године.
Тимови одбране затражили су ослобађајућу пресуду. Њихов главни аргумент је да тзв. ОВК није имала јединствену командну структуру и да вође нису имале стварну контролу на терену.
Пресуда се ишчекује у атмосфери високих тензија. У Приштини је одржан „Марш за слободу“ у знак подршке оптуженима, док српски званичници упозоравају на могуће насиље.
____________________________________________________________________________________________________________________________________________________
Суд у Хагу:
Хашим Тачи осуђен на казну затвора од 25 година за ратне злочине.
Јакуп Краснићи осуђен на јединствену казну од 25 година затвора за противзаконито хапшење и лишење слободе, за сурово поступање, за мучење и убиство као ратни злочин.
Кадри Весељи осуђен на јединствену казну од 18 година затвора за противзаконито хапшење и лишење слободе, за сурово поступање, за мучење и убиства.
Суд у Хагу осудио Реџепа Селимија на казну затвора од 13 година.
Хашим Тачи, Јакуп Краснићи, Реџеп Селими и Кадри Весељи криви за ратни злочин произвољног лишења слободе на штету 385 лица, окрутно поступање на штету 49 лица, мучења на штету 303 лица и убиства над 96 лица.
Судско веће: Отежавајуће околности за Тачија је да је злоупотребио свој положај како би остварио заједнички кажњив циљ, олакшавајуће да је дао допринос настојању да се оснују Специјализована већа
„Догађаји након 20. јуна 1999. не могу се окарактерисати као ратни злочини“
Судско веће у Хагу утврдило је да се догађаји на којима су засноване оптужбе за ратне злочине бившим лидерима тзв. ОВК након 20. јуна 1999. године, по окончању сукоба на Косову и Метохији, не могу окарактерисати као ратни злочини.
Судско веће је закључило да је најкасније од краја марта 1998. до 20. јуна 1999. године или приближно тог датума, постојао немеђународни оружани сукоб између тзв. ОВК и СР Југославије, односно српских снага.
„Сукоб се водио на Косову, али се на одређене делове северне Албаније који су били под контролом ОВК такође примењују одредбе међународног хуманитарног права које регулишу тај сукоб. Панел је поред тога закључио да су кривична дела из оптужнице била извршена у контексту немеђународног оружаног сукоба или била повезана са оружаним сукобом, чиме је испуњена претпоставка повезаности“, казао је Смит.
Тачи имао кључну улогу у формулисању и спровођењу заједничког кажњивог циља
Судско веће у Хагу изјавило је данас током изрицања пресуде припадницима ОВК како је Тачи значајно допринео сровођењу заједничког кажњивог циља ОВК, имао кључну улогу у формулисању и спровођењу заједничког кажњивог циља, лично учествовао у извршењу кривичних дела и подржавао их.
Специјализована већа: ОВК с умишљајем изазвала смрт најмање 98 лица
Специјализована већа изјавила су данас током изицања пресуде припадницима ОВК, да је Тужилаштво доказало да су припадници ОВК умишљено извршили радње чињења и нечињења које су изазвале смрт најмање 98 лица, односно ратни злочин убиство.
Судија: Према 348 људи сурово поступано, 303 мучено
На основу укупних расположивих доказа, панел је закључио да је у периоду између априла 1998. и 20. јуна 1999. 348 људи било подвргнуто суровом поступању, а да је од њих 303 било подвргнуто мучењу.
„Тужилаштво није доказало да су извршени злочини против човечности“
Судско веће Специјализованих већа у Хагу закључило је у предмету против бивших вођа тзв. ОВК, да тужилаштво није доказало ван разумне сумње да је постојао систематски напад или напад ширих размера усмерен на цивилно становништво, односно да тужилаштво није доказало да су припадници ОВК циљано нападали цивилно становништво у смислу злочина против човечности.
Везивани ланцима као животиње: Судија навео потресне детаље тортуре
Међу најпотреснијим сведочењима са суђења издваја се чињеница да су припадници ОВК најмање седам заробљеника држали везане ланцима, третирајући их буквално као животиње. Жртве ових сурових хапшења били су невини цивили, укључујући жене, децу, пољопривреднике и наставнике, који су без икаквих доказа и законских поступака затварани искључиво на основу неоснованих гласина да сарађују са Србима.
Препуштени на милост и немилост својих тамничара, ови људи су били лишени свих основних права гарантованих међународним правом, брутално су злостављани, а у појединим случајевима и убијани.
ОВК починила ратни злочин незаконитог или произвољног хапшења
Специјализована већа Косова објавила су да је Тужилаштво доказало да је тзв. ОВК починила ратни злочин незаконитог или произвољног хапшења и лишења слободе над најмање 385 лица.
Председавајући судија Смит: Одговорност оптужених је искључиво лична
Председавајући претресног већа, Чарлс Л. Смит, изјавио је да се у овом судском процесу не ради о легитимитету ОВК, већ само о личној одговорности. Објашњавајући шта је предмет суђења, Смит је нагласио да се ради о поступцима и понашању оптужених, а не о процени ОВК или њене политичке сврхе.
„Овај судски поступак се бави поступцима и понашањем оптужених у вези са овим предметом. Он се не бави легитимитетом ОВК и њеним циљем о независном Косову“, рекао је он.
Судија: Притисци су били велики, сведоци су застрашивани
Током комплексног процеса, суд је саслушао 273 сведока, усвојио више од 5.400 доказа и укључио 156 жртава у поступак који броји скоро 30.000 страница транскрипта. Ипак, сам процес обележили су велики притисци, на шта је указао и председавајући:
„Ово суђење вођено је у контексту непрестаног застрашивања сведока. Неколико сведока тужилаштва који су сведочили пред панелом у овом предмету повукло је своје раније изјаве, избегавало да помене основне чињенице из ранијих изјава, лагало је панел, понављало напамет научене реченице или на неки други начин изменило своје раније казивање.“
