Danas u 10 časova pred specijalizovanim većima u Hagu počelo je izricanje prvostepene presude Hašimu Tačiju, Jakupu Krasnićiju, Redžepu Seljimiju i Kadriju Veseljiju liderima terorističke OVK.

Činjenice o zločinima
Tužilaštvo je za svakog od optuženih zatražilo po 45 godina zatvora.

Optužnica ih u 10 tačaka tereti za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti.

Zločini su počinjeni nad najmanje 407 pritvorenika, od kojih je 102 ubijeno. Žrtve su bili Srbi, Romi, Aškalije, ali i Albanci koje je tzv. OVK smatrala političkim protivnicima.

Krivična dela obuhvaćena optužnicom vršena su od marta 1998. do kraja septembra 1999. godine.

Timovi odbrane zatražili su oslobađajuću presudu. Njihov glavni argument je da tzv. OVK nije imala jedinstvenu komandnu strukturu i da vođe nisu imale stvarnu kontrolu na terenu.

Presuda se iščekuje u atmosferi visokih tenzija. U Prištini je održan „Marš za slobodu“ u znak podrške optuženima, dok srpski zvaničnici upozoravaju na moguće nasilje.

____________________________________________________________________________________________________________________________________________________

Sud u Hagu:

Hašim Tači osuđen na kaznu zatvora od 25 godina za ratne zločine.

Jakup Krasnići osuđen na jedinstvenu kaznu od 25 godina zatvora za protivzakonito hapšenje i lišenje slobode, za surovo postupanje, za mučenje i ubistvo kao ratni zločin.

Kadri Veselji osuđen na jedinstvenu kaznu od 18 godina zatvora za protivzakonito hapšenje i lišenje slobode, za surovo postupanje, za mučenje i ubistva.

Sud u Hagu osudio Redžepa Selimija na kaznu zatvora od 13 godina.

Hašim Tači, Jakup Krasnići, Redžep Selimi i Kadri Veselji krivi za ratni zločin proizvoljnog lišenja slobode na štetu 385 lica, okrutno postupanje na štetu 49 lica, mučenja na štetu 303 lica i ubistva nad 96 lica.

Sudsko veće: Otežavajuće okolnosti za Tačija je da je zloupotrebio svoj položaj kako bi ostvario zajednički kažnjiv cilj, olakšavajuće da je  dao doprinos nastojanju da se osnuju Specijalizovana veća

„Događaji nakon 20. juna 1999. ne mogu se okarakterisati kao ratni zločini“
Sudsko veće u Hagu utvrdilo je da se događaji na kojima su zasnovane optužbe za ratne zločine bivšim liderima tzv. OVK nakon 20. juna 1999. godine, po okončanju sukoba na Kosovu i Metohiji, ne mogu okarakterisati kao ratni zločini.

Sudsko veće je zaključilo da je najkasnije od kraja marta 1998. do 20. juna 1999. godine ili približno tog datuma, postojao nemeđunarodni oružani sukob između tzv. OVK i SR Jugoslavije, odnosno srpskih snaga.

„Sukob se vodio na Kosovu, ali se na određene delove severne Albanije koji su bili pod kontrolom OVK takođe primenjuju odredbe međunarodnog humanitarnog prava koje regulišu taj sukob. Panel je pored toga zaključio da su krivična dela iz optužnice bila izvršena u kontekstu nemeđunarodnog oružanog sukoba ili bila povezana sa oružanim sukobom, čime je ispunjena pretpostavka povezanosti“, kazao je Smit.

Tači imao ključnu ulogu u formulisanju i sprovođenju zajedničkog kažnjivog cilja
Sudsko veće u Hagu izjavilo je danas tokom izricanja presude pripadnicima OVK kako je Tači značajno doprineo srovođenju zajedničkog kažnjivog cilja OVK, imao ključnu ulogu u formulisanju i sprovođenju zajedničkog kažnjivog cilja, lično učestvovao u izvršenju krivičnih dela i podržavao ih.

Specijalizovana veća: OVK s umišljajem izazvala smrt najmanje 98 lica
Specijalizovana veća izjavila su danas tokom izicanja presude pripadnicima OVK, da je Tužilaštvo dokazalo da su pripadnici OVK umišljeno izvršili radnje činjenja i nečinjenja koje su izazvale smrt najmanje 98 lica, odnosno ratni zločin ubistvo.

Sudija: Prema 348 ljudi surovo postupano, 303 mučeno
Na osnovu ukupnih raspoloživih dokaza, panel je zaključio da je u periodu između aprila 1998. i 20. juna 1999. 348 ljudi bilo podvrgnuto surovom postupanju, a da je od njih 303 bilo podvrgnuto mučenju.

„Tužilaštvo nije dokazalo da su izvršeni zločini protiv čovečnosti“
Sudsko veće Specijalizovanih veća u Hagu zaključilo je u predmetu protiv bivših vođa tzv. OVK, da tužilaštvo nije dokazalo van razumne sumnje da je postojao sistematski napad ili napad širih razmera usmeren na civilno stanovništvo, odnosno da tužilaštvo nije dokazalo da su pripadnici OVK ciljano napadali civilno stanovništvo u smislu zločina protiv čovečnosti.

Vezivani lancima kao životinje: Sudija naveo potresne detalje torture
Među najpotresnijim svedočenjima sa suđenja izdvaja se činjenica da su pripadnici OVK najmanje sedam zarobljenika držali vezane lancima, tretirajući ih bukvalno kao životinje. Žrtve ovih surovih hapšenja bili su nevini civili, uključujući žene, decu, poljoprivrednike i nastavnike, koji su bez ikakvih dokaza i zakonskih postupaka zatvarani isključivo na osnovu neosnovanih glasina da sarađuju sa Srbima.

Prepušteni na milost i nemilost svojih tamničara, ovi ljudi su bili lišeni svih osnovnih prava garantovanih međunarodnim pravom, brutalno su zlostavljani, a u pojedinim slučajevima i ubijani.

OVK počinila ratni zločin nezakonitog ili proizvoljnog hapšenja
Specijalizovana veća Kosova objavila su da je Tužilaštvo dokazalo da je tzv. OVK počinila ratni zločin nezakonitog ili proizvoljnog hapšenja i lišenja slobode nad najmanje 385 lica.

Predsedavajući sudija Smit: Odgovornost optuženih je isključivo lična
Predsedavajući pretresnog veća, Čarls L. Smit, izjavio je da se u ovom sudskom procesu ne radi o legitimitetu OVK, već samo o ličnoj odgovornosti. Objašnjavajući šta je predmet suđenja, Smit je naglasio da se radi o postupcima i ponašanju optuženih, a ne o proceni OVK ili njene političke svrhe.

„Ovaj sudski postupak se bavi postupcima i ponašanjem optuženih u vezi sa ovim predmetom. On se ne bavi legitimitetom OVK i njenim ciljem o nezavisnom Kosovu“, rekao je on.

Sudija: Pritisci su bili veliki, svedoci su zastrašivani
Tokom kompleksnog procesa, sud je saslušao 273 svedoka, usvojio više od 5.400 dokaza i uključio 156 žrtava u postupak koji broji skoro 30.000 stranica transkripta. Ipak, sam proces obeležili su veliki pritisci, na šta je ukazao i predsedavajući:

„Ovo suđenje vođeno je u kontekstu neprestanog zastrašivanja svedoka. Nekoliko svedoka tužilaštva koji su svedočili pred panelom u ovom predmetu povuklo je svoje ranije izjave, izbegavalo da pomene osnovne činjenice iz ranijih izjava, lagalo je panel, ponavljalo napamet naučene rečenice ili na neki drugi način izmenilo svoje ranije kazivanje.“