Се­ћа­ње ни­је по­зив на мр­жњу, већ из­раз по­што­ва­ња пре­ма жр­тва­ма, опо­ме­на да се та­кво стра­да­ње ни­ка­да ви­ше не по­но­ви и за­вет да они ко­ји су из­гу­би­ли сво­је жи­во­те и сво­је ог­њи­ште ни­ка­да не­ће би­ти за­бо­ра­вље­ни, ре­као је Иви­ца Да­чић.

На дан ка­да је обе­ле­же­на 31. го­ди­шњи­ца хр­ват­ске вој­но­по­ли­циј­ске ак­ци­је „Олу­ја”, у ко­јој је са­мо у јед­ном да­ну са кућ­них пра­го­ва про­те­ра­но око 250.000 Ср­ба, а њих око 1.900 уби­је­но и не­ста­ло, огла­си­ли су се број­ни срп­ски зва­нич­ни­ци са је­дин­стве­ном по­ру­ком да се нај­ве­ћи зло­чин ет­нич­ког чи­шће­ња по­сле Дру­гог свет­ског ра­та не сме за­бо­ра­ви­ти и уз под­се­ћа­ње да до да­нас за по­чи­ње­ни зло­чин над срп­ским ци­ви­ли­ма ни­ко ни­је од­го­ва­рао.

Пре­ми­јер Ђу­ро Ма­цут ис­та­као је да стра­да­ње жр­та­ва у „Олу­ји” не сме би­ти за­бо­ра­вље­но, се­ћа­ње на жр­тве је на­ша мо­рал­на оба­ве­за, а исти­на те­мељ сва­ког искре­ног по­ми­ре­ња. На­вео је: „Ре­пу­бли­ка Ср­би­ја ће на­ста­ви­ти да чу­ва успо­ме­ну на сва­ку не­ви­ну жр­тву, да бу­де уз свој на­род и да до­след­но за­сту­па по­ли­ти­ку ми­ра, ста­бил­но­сти и ди­ја­ло­га. Мир ни­је за­бо­рав. Мир је сна­га да пам­ти­мо, да по­шту­је­мо сво­је жр­тве и да од­го­вор­но гра­ди­мо бу­дућ­ност у ко­јој се ова­кве тра­ге­ди­је ни­ка­да ви­ше не­ће по­но­ви­ти. Не­ка је веч­на сла­ва свим не­ви­ним жр­тва­ма ’Олу­је’.„

Пот­пред­сед­ник Вла­де и ми­ни­стар уну­тра­шњих по­сло­ва Иви­ца Да­чић ка­зао је да је „Олу­ја” је­дан од нај­тра­гич­ни­јих до­га­ђа­ја у но­ви­јој исто­ри­ји срп­ског на­ро­да, ис­та­кав­ши да су мир и ста­бил­ност по­ли­ти­ка Ср­би­је, али да је пра­во на се­ћа­ње и исти­ну на­ша не­по­ко­ле­бљи­ва ду­жност. На­вео је да по­сто­је да­ни ко­ји не при­па­да­ју са­мо ка­лен­да­ру, већ са­ве­сти и пам­ће­њу јед­ног на­ро­да и да је „Олу­ја” је­дан од њих, дан ка­да су хи­ља­де по­ро­ди­ца из­гу­би­ле сво­је нај­ми­ли­је, сво­је до­мо­ве и за­ви­чај, а сто­ти­не хи­ља­да на­ших су­на­род­ни­ка кре­ну­ле пу­тем не­из­ве­сно­сти, но­се­ћи са со­бом са­мо успо­ме­не и на­ду да ће прав­да јед­ног да­на би­ти до­сти­жна. Ре­као је: „На­ша је ду­жност да чу­ва­мо се­ћа­ње на не­ви­не жр­тве и да исти­ну о њи­хо­вом стра­да­њу пре­но­си­мо ге­не­ра­ци­ја­ма ко­је до­ла­зе. Не да би­смо жи­ве­ли у про­шло­сти, већ да би­смо зна­ли ко­ли­ко су мир, сло­бо­да и пра­во на жи­вот у свом до­му вред­но­сти ко­је мо­ра­мо чу­ва­ти. Се­ћа­ње ни­је по­зив на мр­жњу, већ из­раз по­што­ва­ња пре­ма жр­тва­ма, опо­ме­на да се та­кво стра­да­ње ни­ка­да ви­ше не по­но­ви и за­вет да они ко­ји су из­гу­би­ли сво­је жи­во­те и сво­је ог­њи­ште ни­ка­да не­ће би­ти за­бо­ра­вље­ни. По­гром ко­ји је наш на­род пре­жи­вео оба­ве­зу­је нас да ни­ка­да не до­пу­сти­мо да бу­де­мо сла­би. Мир и ста­бил­ност су на­ша по­ли­ти­ка, али је пра­во на се­ћа­ње и исти­ну на­ша не­по­ко­ле­бљи­ва ду­жност. Ср­би­ја пам­ти, Ср­би­ја чу­ва сво­је и Ср­би­ја иде на­пред.„

Шеф по­сла­нич­ке гру­пе СНС-а Ми­лен­ко Јо­ва­нов ре­као је да би 31. го­ди­ну по­сле „Олу­је” за мно­ге то мо­гло да бу­де за­тво­ре­но исто­риј­ско по­гла­вље, али за срп­ски на­род ни­је и ни­ка­да не­ће би­ти. Он је на „Ик­су” на­вео да је „Олу­ја” зло­чин ко­ји тра­је и ис­та­као: „Тра­је кроз на­чи­ње­ну не­прав­ду, кроз ћу­та­ње ме­ђу­на­род­не за­јед­ни­це, кроз сла­вље­ње ет­нич­ког чи­шће­ња јед­ног на­ро­да као др­жав­ног пра­зни­ка и кроз по­ку­ша­је да се исто­ри­ја пре­пра­ви. И, као да то све ни­је до­вољ­но, зло­чин­це ко­ји су лич­но уче­ство­ва­ли у про­те­ри­ва­њу Ср­бе из Ре­пу­бли­ке Срп­ске Кра­ји­не и ко­ји се ти­ме јав­но хва­ле, на­ме­ћу као не­ка­кве ауто­ри­те­те од чи­јег ће ста­ва да за­ви­си бу­дућ­ност ове зе­мље и на­ро­да. Ср­би­ја не сме да за­бо­ра­ви жр­тве ’Олу­је’. На­ша је ду­жност да пам­ти­мо сва­ку жр­тву, чу­ва­мо исти­ну и ин­си­сти­ра­мо на прав­ди, јер на­род ко­ји за­бо­ра­ви сво­је стра­дал­ни­ке ри­зи­ку­је да му се исто­ри­ја по­но­ви. Веч­но се­ћа­ње на не­ви­но стра­да­ле. Сла­ва им.„

Ми­ни­стар­ка без порт­фе­ља за­ду­же­на за област род­не рав­но­прав­но­сти, спре­ча­ва­ња на­си­ља над же­на­ма и еко­ном­ског и по­ли­тич­ког осна­жи­ва­ња же­на Та­тја­на Ма­цу­ра ре­кла је ју­че у Ба­ња­лу­ци да су у из­бе­глич­ким ко­ло­на­ма 1995. го­ди­не нај­ве­ћи те­рет под­не­ли же­не, де­ца и ста­ри­ји, ко­ји су пре­ко но­ћи оста­ли без сво­јих до­мо­ва. Ка­за­ла је да је Ср­би­ја пру­жи­ла уто­чи­ште прог­на­ни­ма као и да ни да­нас ни­је пре­ста­ла да бри­не о њи­ма. По­ру­чи­ла је: „Док се и да­нас ши­ром све­та су­о­ча­ва­мо са ра­то­ви­ма, стра­да­њем ци­ви­ла и из­бе­глич­ким ко­ло­на­ма, не­до­пу­сти­во је да се у 21. ве­ку сла­ви не­што што пред­ста­вља јед­но од нај­ве­ћих стра­да­ња и про­го­на срп­ског на­ро­да. На­ша је оба­ве­за да чу­ва­мо се­ћа­ње на не­ви­не жр­тве и да бу­ду­ћим ге­не­ра­ци­ја­ма оста­ви­мо исти­ну као за­лог ми­ра.„

Ру­ска ам­ба­са­да: „Олу­ја” је нај­тра­гич­ни­ја стра­ни­ца но­ви­је исто­ри­је Бал­ка­на

Ам­ба­са­да Ру­ске Фе­де­ра­ци­је у Бе­о­гра­ду са­оп­шти­ла је ју­че да је опе­ра­ци­ја „Олу­ја”, ко­ју су хр­ват­ске ору­жа­не сна­ге из­ве­ле уз по­др­шку За­па­да у ав­гу­сту 1995. го­ди­не, по­ста­ла јед­на од нај­тра­гич­ни­јих стра­ни­ца но­ви­је исто­ри­је Бал­ка­на. У са­оп­ште­њу је на­ве­де­но да је „Олу­ја” до­ве­ла до ма­сов­ног про­те­ри­ва­ња аутох­то­ног срп­ског ста­нов­ни­штва из Кра­ји­не – сто­ти­не хи­ља­да љу­ди су би­ле при­мо­ра­не да на­пу­сте сво­је до­мо­ве, а хи­ља­де ци­ви­ла су по­ги­ну­ле или не­ста­ле.

„Ве­ћи­на оних ко­ји су кри­ви за ово ет­нич­ко чи­шће­ње ни до да­нас ни­су сно­си­ли за­слу­же­ну ка­зну, а по­себ­на од­го­вор­ност за кр­во­про­ли­ће на те­ри­то­ри­ји бив­ше Ју­го­сла­ви­је је на др­жа­ва­ма НА­ТО-а и Европ­ске уни­је, чи­је је ме­ша­ње до­при­не­ло рас­па­ду зе­мље и еска­ла­ци­ји ме­ђу­ет­нич­ких су­ко­ба”, на­ве­де­но је на Спут­њи­ку, пре­нео је Тан­југ. Ис­ти­че се да се Ру­си­ја до­след­но за­ла­же за очу­ва­ње исто­риј­ске исти­не и да је без ис­кре­не про­це­не тра­ге­ди­је ко­ју је срп­ски на­род пре­тр­пео то­ком опе­ра­ци­је „Олу­ја” не­мо­гу­ће по­сти­ћи истин­ско по­ми­ре­ње и ста­бил­ност на Бал­ка­ну.

У Бе­о­гра­ду одр­жан па­ра­стос у Цр­кви Све­тог Мар­ка

Па­ра­сто­сом у Цр­кви Све­тог Мар­ка ју­че је у Бе­о­гра­ду обе­ле­жен Дан се­ћа­ња на стра­да­ле и прог­на­не у зло­чи­нач­кој ак­ци­ји хр­ват­ске вој­ске и по­ли­ци­је у ав­гу­сту 1995. го­ди­не „Олу­ја”, ко­јем је при­су­ство­вао гра­до­на­чел­ник гра­да Бе­о­гра­да Алек­сан­дар Ша­пић. За­тим је у Та­шмај­дан­ском пар­ку одао по­шту стра­да­ли­ма и по­ло­жио ве­нац код Спо­мен-пло­че срп­ским жр­тва­ма стра­да­лим у ра­то­ви­ма на про­сто­ру бив­ше Ју­го­сла­ви­је од 1991. до 2000. го­ди­не. У окви­ру обе­ле­жа­ва­ња Да­на се­ћа­ња на стра­да­ле и прог­на­не у „Олу­ји”, у Та­шмај­дан­ском пар­ку из­ве­де­на је хим­на Ср­би­је и при­ка­зан крат­ко­ме­тра­жни до­ку­мен­тар­ни фил­ма по­све­ћен овој зло­чи­нач­кој ак­ци­ји.

На­кон Ша­пи­ћа, вен­це су по­ло­жи­ли и ми­ни­стар ин­фор­ми­са­ња и те­ле­ко­му­ни­ка­ци­ја Бо­рис Бра­ти­на, др­жав­ни се­кре­тар у Ми­ни­стар­ству за рад Ми­ле Ро­сић, де­ле­га­ци­ја Ко­ме­са­ри­ја­та за из­бе­гли­це и ми­гра­ци­је Ср­би­је са На­та­шом Ста­ни­са­вље­вић на че­лу, пред­сед­ник Са­ве­за Ср­ба из ре­ги­о­на Ми­о­драг Лин­та, као и број­на удру­же­ња ве­те­ра­на и бо­ра­ца. Жи­ка Ива­но­вић из Удру­же­ња „Цр­ве­не бе­рет­ке” ис­та­као је да обе­ле­жа­ва­мо 31 го­ди­ну од бо­ла и се­ћа­ња ко­је ни­ко ни­је мо­гао да из­бри­ше, ко­ло­на, упла­ка­них мај­ки и де­це, као и ста­ра­ца ко­ји су по­след­њи пут за­кљу­ча­ва­ли вра­та сво­јих до­мо­ва не зна­ју­ћи да се ни­ка­да не­ће вра­ти­ти на сво­ја ог­њи­шта. На­гла­сио је да се се­ћа­мо и срп­ских бо­ра­ца ко­ји су бра­ни­ли свој на­род и по­ро­ди­це, од ко­јих су мно­ги оста­вља­ли жи­во­те у тој од­бра­ни. Пред­сед­ник Удру­же­ња „За­ви­чај” Не­над Абра­мо­вић ис­та­као је да сва­ки за­бо­рав уби­ја по­но­во и ука­зао да је­ди­но што пре­жи­ве­ли прог­на­ни Ср­би из Кра­ји­не мо­гу да ура­де за све стра­да­ле је­сте да их не за­бо­ра­ве.

Д. С.