Se­ća­nje ni­je po­ziv na mr­žnju, već iz­raz po­što­va­nja pre­ma žr­tva­ma, opo­me­na da se ta­kvo stra­da­nje ni­ka­da vi­še ne po­no­vi i za­vet da oni ko­ji su iz­gu­bi­li svo­je ži­vo­te i svo­je og­nji­šte ni­ka­da ne­će bi­ti za­bo­ra­vlje­ni, re­kao je Ivi­ca Da­čić.

Na dan ka­da je obe­le­že­na 31. go­di­šnji­ca hr­vat­ske voj­no­po­li­cij­ske ak­ci­je „Olu­ja”, u ko­joj je sa­mo u jed­nom da­nu sa kuć­nih pra­go­va pro­te­ra­no oko 250.000 Sr­ba, a njih oko 1.900 ubi­je­no i ne­sta­lo, ogla­si­li su se broj­ni srp­ski zva­nič­ni­ci sa je­din­stve­nom po­ru­kom da se naj­ve­ći zlo­čin et­nič­kog či­šće­nja po­sle Dru­gog svet­skog ra­ta ne sme za­bo­ra­vi­ti i uz pod­se­ća­nje da do da­nas za po­či­nje­ni zlo­čin nad srp­skim ci­vi­li­ma ni­ko ni­je od­go­va­rao.

Pre­mi­jer Đu­ro Ma­cut is­ta­kao je da stra­da­nje žr­ta­va u „Olu­ji” ne sme bi­ti za­bo­ra­vlje­no, se­ća­nje na žr­tve je na­ša mo­ral­na oba­ve­za, a isti­na te­melj sva­kog iskre­nog po­mi­re­nja. Na­veo je: „Re­pu­bli­ka Sr­bi­ja će na­sta­vi­ti da ču­va uspo­me­nu na sva­ku ne­vi­nu žr­tvu, da bu­de uz svoj na­rod i da do­sled­no za­stu­pa po­li­ti­ku mi­ra, sta­bil­no­sti i di­ja­lo­ga. Mir ni­je za­bo­rav. Mir je sna­ga da pam­ti­mo, da po­štu­je­mo svo­je žr­tve i da od­go­vor­no gra­di­mo bu­duć­nost u ko­joj se ova­kve tra­ge­di­je ni­ka­da vi­še ne­će po­no­vi­ti. Ne­ka je več­na sla­va svim ne­vi­nim žr­tva­ma ’Olu­je’.„

Pot­pred­sed­nik Vla­de i mi­ni­star unu­tra­šnjih po­slo­va Ivi­ca Da­čić ka­zao je da je „Olu­ja” je­dan od naj­tra­gič­ni­jih do­ga­đa­ja u no­vi­joj isto­ri­ji srp­skog na­ro­da, is­ta­kav­ši da su mir i sta­bil­nost po­li­ti­ka Sr­bi­je, ali da je pra­vo na se­ća­nje i isti­nu na­ša ne­po­ko­le­blji­va du­žnost. Na­veo je da po­sto­je da­ni ko­ji ne pri­pa­da­ju sa­mo ka­len­da­ru, već sa­ve­sti i pam­će­nju jed­nog na­ro­da i da je „Olu­ja” je­dan od njih, dan ka­da su hi­lja­de po­ro­di­ca iz­gu­bi­le svo­je naj­mi­li­je, svo­je do­mo­ve i za­vi­čaj, a sto­ti­ne hi­lja­da na­ših su­na­rod­ni­ka kre­nu­le pu­tem ne­iz­ve­sno­sti, no­se­ći sa so­bom sa­mo uspo­me­ne i na­du da će prav­da jed­nog da­na bi­ti do­sti­žna. Re­kao je: „Na­ša je du­žnost da ču­va­mo se­ća­nje na ne­vi­ne žr­tve i da isti­nu o nji­ho­vom stra­da­nju pre­no­si­mo ge­ne­ra­ci­ja­ma ko­je do­la­ze. Ne da bi­smo ži­ve­li u pro­šlo­sti, već da bi­smo zna­li ko­li­ko su mir, slo­bo­da i pra­vo na ži­vot u svom do­mu vred­no­sti ko­je mo­ra­mo ču­va­ti. Se­ća­nje ni­je po­ziv na mr­žnju, već iz­raz po­što­va­nja pre­ma žr­tva­ma, opo­me­na da se ta­kvo stra­da­nje ni­ka­da vi­še ne po­no­vi i za­vet da oni ko­ji su iz­gu­bi­li svo­je ži­vo­te i svo­je og­nji­šte ni­ka­da ne­će bi­ti za­bo­ra­vlje­ni. Po­grom ko­ji je naš na­rod pre­ži­veo oba­ve­zu­je nas da ni­ka­da ne do­pu­sti­mo da bu­de­mo sla­bi. Mir i sta­bil­nost su na­ša po­li­ti­ka, ali je pra­vo na se­ća­nje i isti­nu na­ša ne­po­ko­le­blji­va du­žnost. Sr­bi­ja pam­ti, Sr­bi­ja ču­va svo­je i Sr­bi­ja ide na­pred.„

Šef po­sla­nič­ke gru­pe SNS-a Mi­len­ko Jo­va­nov re­kao je da bi 31. go­di­nu po­sle „Olu­je” za mno­ge to mo­glo da bu­de za­tvo­re­no isto­rij­sko po­gla­vlje, ali za srp­ski na­rod ni­je i ni­ka­da ne­će bi­ti. On je na „Ik­su” na­veo da je „Olu­ja” zlo­čin ko­ji tra­je i is­ta­kao: „Tra­je kroz na­či­nje­nu ne­prav­du, kroz ću­ta­nje me­đu­na­rod­ne za­jed­ni­ce, kroz sla­vlje­nje et­nič­kog či­šće­nja jed­nog na­ro­da kao dr­žav­nog pra­zni­ka i kroz po­ku­ša­je da se isto­ri­ja pre­pra­vi. I, kao da to sve ni­je do­volj­no, zlo­čin­ce ko­ji su lič­no uče­stvo­va­li u pro­te­ri­va­nju Sr­be iz Re­pu­bli­ke Srp­ske Kra­ji­ne i ko­ji se ti­me jav­no hva­le, na­me­ću kao ne­ka­kve auto­ri­te­te od či­jeg će sta­va da za­vi­si bu­duć­nost ove ze­mlje i na­ro­da. Sr­bi­ja ne sme da za­bo­ra­vi žr­tve ’Olu­je’. Na­ša je du­žnost da pam­ti­mo sva­ku žr­tvu, ču­va­mo isti­nu i in­si­sti­ra­mo na prav­di, jer na­rod ko­ji za­bo­ra­vi svo­je stra­dal­ni­ke ri­zi­ku­je da mu se isto­ri­ja po­no­vi. Več­no se­ća­nje na ne­vi­no stra­da­le. Sla­va im.„

Mi­ni­star­ka bez port­fe­lja za­du­že­na za oblast rod­ne rav­no­prav­no­sti, spre­ča­va­nja na­si­lja nad že­na­ma i eko­nom­skog i po­li­tič­kog osna­ži­va­nja že­na Ta­tja­na Ma­cu­ra re­kla je ju­če u Ba­nja­lu­ci da su u iz­be­glič­kim ko­lo­na­ma 1995. go­di­ne naj­ve­ći te­ret pod­ne­li že­ne, de­ca i sta­ri­ji, ko­ji su pre­ko no­ći osta­li bez svo­jih do­mo­va. Ka­za­la je da je Sr­bi­ja pru­ži­la uto­či­šte prog­na­ni­ma kao i da ni da­nas ni­je pre­sta­la da bri­ne o nji­ma. Po­ru­či­la je: „Dok se i da­nas ši­rom sve­ta su­o­ča­va­mo sa ra­to­vi­ma, stra­da­njem ci­vi­la i iz­be­glič­kim ko­lo­na­ma, ne­do­pu­sti­vo je da se u 21. ve­ku sla­vi ne­što što pred­sta­vlja jed­no od naj­ve­ćih stra­da­nja i pro­go­na srp­skog na­ro­da. Na­ša je oba­ve­za da ču­va­mo se­ća­nje na ne­vi­ne žr­tve i da bu­du­ćim ge­ne­ra­ci­ja­ma osta­vi­mo isti­nu kao za­log mi­ra.„

Ru­ska am­ba­sa­da: „Olu­ja” je naj­tra­gič­ni­ja stra­ni­ca no­vi­je isto­ri­je Bal­ka­na

Am­ba­sa­da Ru­ske Fe­de­ra­ci­je u Be­o­gra­du sa­op­šti­la je ju­če da je ope­ra­ci­ja „Olu­ja”, ko­ju su hr­vat­ske oru­ža­ne sna­ge iz­ve­le uz po­dr­šku Za­pa­da u av­gu­stu 1995. go­di­ne, po­sta­la jed­na od naj­tra­gič­ni­jih stra­ni­ca no­vi­je isto­ri­je Bal­ka­na. U sa­op­šte­nju je na­ve­de­no da je „Olu­ja” do­ve­la do ma­sov­nog pro­te­ri­va­nja autoh­to­nog srp­skog sta­nov­ni­štva iz Kra­ji­ne – sto­ti­ne hi­lja­da lju­di su bi­le pri­mo­ra­ne da na­pu­ste svo­je do­mo­ve, a hi­lja­de ci­vi­la su po­gi­nu­le ili ne­sta­le.

„Ve­ći­na onih ko­ji su kri­vi za ovo et­nič­ko či­šće­nje ni do da­nas ni­su sno­si­li za­slu­že­nu ka­znu, a po­seb­na od­go­vor­nost za kr­vo­pro­li­će na te­ri­to­ri­ji biv­še Ju­go­sla­vi­je je na dr­ža­va­ma NA­TO-a i Evrop­ske uni­je, či­je je me­ša­nje do­pri­ne­lo ras­pa­du ze­mlje i eska­la­ci­ji me­đu­et­nič­kih su­ko­ba”, na­ve­de­no je na Sput­nji­ku, pre­neo je Tan­jug. Is­ti­če se da se Ru­si­ja do­sled­no za­la­že za oču­va­nje isto­rij­ske isti­ne i da je bez is­kre­ne pro­ce­ne tra­ge­di­je ko­ju je srp­ski na­rod pre­tr­peo to­kom ope­ra­ci­je „Olu­ja” ne­mo­gu­će po­sti­ći istin­sko po­mi­re­nje i sta­bil­nost na Bal­ka­nu.

U Be­o­gra­du odr­žan pa­ra­stos u Cr­kvi Sve­tog Mar­ka

Pa­ra­sto­som u Cr­kvi Sve­tog Mar­ka ju­če je u Be­o­gra­du obe­le­žen Dan se­ća­nja na stra­da­le i prog­na­ne u zlo­či­nač­koj ak­ci­ji hr­vat­ske voj­ske i po­li­ci­je u av­gu­stu 1995. go­di­ne „Olu­ja”, ko­jem je pri­su­stvo­vao gra­do­na­čel­nik gra­da Be­o­gra­da Alek­san­dar Ša­pić. Za­tim je u Ta­šmaj­dan­skom par­ku odao po­štu stra­da­li­ma i po­lo­žio ve­nac kod Spo­men-plo­če srp­skim žr­tva­ma stra­da­lim u ra­to­vi­ma na pro­sto­ru biv­še Ju­go­sla­vi­je od 1991. do 2000. go­di­ne. U okvi­ru obe­le­ža­va­nja Da­na se­ća­nja na stra­da­le i prog­na­ne u „Olu­ji”, u Ta­šmaj­dan­skom par­ku iz­ve­de­na je him­na Sr­bi­je i pri­ka­zan krat­ko­me­tra­žni do­ku­men­tar­ni fil­ma po­sve­ćen ovoj zlo­či­nač­koj ak­ci­ji.

Na­kon Ša­pi­ća, ven­ce su po­lo­ži­li i mi­ni­star in­for­mi­sa­nja i te­le­ko­mu­ni­ka­ci­ja Bo­ris Bra­ti­na, dr­žav­ni se­kre­tar u Mi­ni­star­stvu za rad Mi­le Ro­sić, de­le­ga­ci­ja Ko­me­sa­ri­ja­ta za iz­be­gli­ce i mi­gra­ci­je Sr­bi­je sa Na­ta­šom Sta­ni­sa­vlje­vić na če­lu, pred­sed­nik Sa­ve­za Sr­ba iz re­gi­o­na Mi­o­drag Lin­ta, kao i broj­na udru­že­nja ve­te­ra­na i bo­ra­ca. Ži­ka Iva­no­vić iz Udru­že­nja „Cr­ve­ne be­ret­ke” is­ta­kao je da obe­le­ža­va­mo 31 go­di­nu od bo­la i se­ća­nja ko­je ni­ko ni­je mo­gao da iz­bri­še, ko­lo­na, upla­ka­nih maj­ki i de­ce, kao i sta­ra­ca ko­ji su po­sled­nji put za­klju­ča­va­li vra­ta svo­jih do­mo­va ne zna­ju­ći da se ni­ka­da ne­će vra­ti­ti na svo­ja og­nji­šta. Na­gla­sio je da se se­ća­mo i srp­skih bo­ra­ca ko­ji su bra­ni­li svoj na­rod i po­ro­di­ce, od ko­jih su mno­gi osta­vlja­li ži­vo­te u toj od­bra­ni. Pred­sed­nik Udru­že­nja „Za­vi­čaj” Ne­nad Abra­mo­vić is­ta­kao je da sva­ki za­bo­rav ubi­ja po­no­vo i uka­zao da je­di­no što pre­ži­ve­li prog­na­ni Sr­bi iz Kra­ji­ne mo­gu da ura­de za sve stra­da­le je­ste da ih ne za­bo­ra­ve.

D. S.