Екстремно низак водостај Дунава, изазван дуготрајним топлотним таласом и сушом која је захватила велики део Европе, поново је открио призоре који подсећају на последње дане Другог светског рата. У близини Прахова, на истоку Србије, из реке су изрониле олупине немачких ратних бродова које су нацистичке снаге саме потопиле током повлачења 1944. године. Фотографије овог призора обишле су европске медије, међу којима и немачки јавни сервис ЗДФ. 

Реч је о остацима дела немачке Дунавске и Црноморске флотиле, која је у јесен 1944. године добила наређење да потопи сопствене бродове како они не би пали у руке Црвеној армији. Истовремено, потопљена пловила требало је да блокирају пловни пут кроз Ђердапску клисуру и успоре напредовање совјетских снага. Процењује се да је на овом делу Дунава тада намерно потопљено око 200 ратних и транспортних бродова, од којих се значајан број и данас налази на дну реке.

Иако су више од осам деценија под водом, ове олупине нису само историјски реликти. При ниском водостају представљају озбиљну препреку за међународни речни саобраћај, јер на појединим местима готово преполовљавају ширину пловног пута. Због тога је Србија, уз финансијску подршку Европске уније и Европске инвестиционе банке, покренула вишегодишњи пројекат уклањања најопаснијих олупина. До пролећа ове године извађено је седам од планиране 21 олупине која највише угрожава безбедност пловидбе.

Стручњаци упозоравају да се у појединим бродовима и даље налазе остаци муниције и експлозивних средстава, због чега свака операција извлачења захтева претходно детаљно извиђање и ангажовање пиротехничких тимова. Поред безбедносног ризика, присуство олупина годинама успорава теретни саобраћај на једном од најважнијих европских пловних коридора и српској привреди наноси вишемилионске губитке због застоја у транспорту робе.

Овог лета, међутим, историја је поново избила на површину захваљујући рекордно ниском водостају Дунава. Фотографије зарђалих трупова, командних мостова и остатака ратних бродова обишле су свет и још једном подсетиле да Дунав, осим што је једна од најважнијих европских река, чува и немог сведока једног од најдраматичнијих поглавља европске историје.