Тим са Пољопривредног факултета у Новом Саду освојио је другу награду на међународној конференцији у Пекингу за истраживање примене дронова у засадима вишње. Њихов рад показује како модерна технологија може помоћи паорима да оптимизују производњу и ефикасније одговоре на климатске промене, потврђујући да је домаћа наука раме уз раме са светским трендовима.

На недавно одржаној Међународној летњој школи и аграрној конференцији у Пекингу, посвећеној „паметној пољопривреди“, окупило се више од двеста младих истраживача из преко тридесет земаља. Међу њима, тим са новосадског Пољопривредног факултета не само да је представио Србију, већ се кући вратио са значајним признањем – другом наградом за најбољу постер презентацију.

Гостујући у емисији „Добро јутро Војводино“ на Радио-телевизији Војводине, Лазар Туршијан, докторанд и асистент на факултету, представио је награђено истраживање које спаја напредну технологију и воћарство, грану пољопривреде од изузетног значаја за Србију.

Дронови као савезници у воћњаку

Истраживање новосадског тима фокусирало се на практичну примену мултиспектралних дронова, конкретно модела „Џи-Џеј-Ај Мавик 3М“ (ДЈИ Мавиц 3М), за процену просторне варијабилности у комерцијалном засаду вишње. Како је Туршијан објаснио, циљ је био да се помоћу података прикупљених из ваздуха идентификују такозване „зоне ниске вигорности“, односно делови воћњака где биљке слабије напредују.

„На овај начин, пољопривредници добијају прецизну мапу свог засада и могу да реагују само тамо где је то неопходно. То омогућава оптимизацију употребе воде, ђубрива и средстава за заштиту биља, што доводи до смањења трошкова и еколошког оптерећења“, истакао је Туршијан. Овај приступ је посебно важан с обзиром на то да је Србија један од водећих светских произвођача вишње, али просечни приноси често заостају за генетским потенцијалом сорте. Управо технологије попут ове могу помоћи да се тај јаз премости и производња учини отпорнијом на климатске стресове.

Растући тренд дигитализације у српској пољопривреди, познат као „Пољопривреда 5.0“, наилази на изазове попут високе цене опреме и потребе за едукацијом, посебно међу мањим газдинствима. Ипак, успеси попут овог показују да домаће институције, као што је Пољопривредни факултет у Новом Саду, активно раде на развоју и примени решења која могу модернизовати аграр.

Будућност је дигитална – и у Кини и у Србији

Осим научног успеха, Туршијан је пренео и фасцинантне утиске из Кине, описујући кампус универзитета као „технолошко чудо“. Према његовим речима, живот на кампусу је у потпуности дигитализован – од уласка у зграде и коришћења мензе до плаћања и других услуга, све се обавља путем мобилних апликација.

Овакво искуство, како каже, само потврђује да Србија поседује значајан научни капацитет да се такмичи на међународном нивоу, али да је кључни изазов бржи „пренос знања“ из научних институција у праксу. „Имамо памети и потенцијала, али је неопходно да иновације што пре стигну до наших пољопривредника како би модернизовали производњу и остали конкурентни“, закључио је Туршијан.

Успеси младих научника попут тима са Пољопривредног факултета представљају светионик наде за будућност војвођанског и српског аграра. Они доказују да се спојем традиције и најсавременије технологије могу постићи врхунски резултати, чиме се отвара пут ка одрживијој и профитабилнијој пољопривредној производњи.