Tim sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu osvojio je drugu nagradu na međunarodnoj konferenciji u Pekingu za istraživanje primene dronova u zasadima višnje. Njihov rad pokazuje kako moderna tehnologija može pomoći paorima da optimizuju proizvodnju i efikasnije odgovore na klimatske promene, potvrđujući da je domaća nauka rame uz rame sa svetskim trendovima.

Na nedavno održanoj Međunarodnoj letnjoj školi i agrarnoj konferenciji u Pekingu, posvećenoj „pametnoj poljoprivredi“, okupilo se više od dvesta mladih istraživača iz preko trideset zemalja. Među njima, tim sa novosadskog Poljoprivrednog fakulteta ne samo da je predstavio Srbiju, već se kući vratio sa značajnim priznanjem – drugom nagradom za najbolju poster prezentaciju.

Gostujući u emisiji „Dobro jutro Vojvodino“ na Radio-televiziji Vojvodine, Lazar Turšijan, doktorand i asistent na fakultetu, predstavio je nagrađeno istraživanje koje spaja naprednu tehnologiju i voćarstvo, granu poljoprivrede od izuzetnog značaja za Srbiju.

Dronovi kao saveznici u voćnjaku

Istraživanje novosadskog tima fokusiralo se na praktičnu primenu multispektralnih dronova, konkretno modela „Dži-Džej-Aj Mavik 3M“ (DJI Mavic 3M), za procenu prostorne varijabilnosti u komercijalnom zasadu višnje. Kako je Turšijan objasnio, cilj je bio da se pomoću podataka prikupljenih iz vazduha identifikuju takozvane „zone niske vigornosti“, odnosno delovi voćnjaka gde biljke slabije napreduju.

„Na ovaj način, poljoprivrednici dobijaju preciznu mapu svog zasada i mogu da reaguju samo tamo gde je to neophodno. To omogućava optimizaciju upotrebe vode, đubriva i sredstava za zaštitu bilja, što dovodi do smanjenja troškova i ekološkog opterećenja“, istakao je Turšijan. Ovaj pristup je posebno važan s obzirom na to da je Srbija jedan od vodećih svetskih proizvođača višnje, ali prosečni prinosi često zaostaju za genetskim potencijalom sorte. Upravo tehnologije poput ove mogu pomoći da se taj jaz premosti i proizvodnja učini otpornijom na klimatske stresove.

Rastući trend digitalizacije u srpskoj poljoprivredi, poznat kao „Poljoprivreda 5.0“, nailazi na izazove poput visoke cene opreme i potrebe za edukacijom, posebno među manjim gazdinstvima. Ipak, uspesi poput ovog pokazuju da domaće institucije, kao što je Poljoprivredni fakultet u Novom Sadu, aktivno rade na razvoju i primeni rešenja koja mogu modernizovati agrar.

Budućnost je digitalna – i u Kini i u Srbiji

Osim naučnog uspeha, Turšijan je preneo i fascinantne utiske iz Kine, opisujući kampus univerziteta kao „tehnološko čudo“. Prema njegovim rečima, život na kampusu je u potpunosti digitalizovan – od ulaska u zgrade i korišćenja menze do plaćanja i drugih usluga, sve se obavlja putem mobilnih aplikacija.

Ovakvo iskustvo, kako kaže, samo potvrđuje da Srbija poseduje značajan naučni kapacitet da se takmiči na međunarodnom nivou, ali da je ključni izazov brži „prenos znanja“ iz naučnih institucija u praksu. „Imamo pameti i potencijala, ali je neophodno da inovacije što pre stignu do naših poljoprivrednika kako bi modernizovali proizvodnju i ostali konkurentni“, zaključio je Turšijan.

Uspesi mladih naučnika poput tima sa Poljoprivrednog fakulteta predstavljaju svetionik nade za budućnost vojvođanskog i srpskog agrara. Oni dokazuju da se spojem tradicije i najsavremenije tehnologije mogu postići vrhunski rezultati, čime se otvara put ka održivijoj i profitabilnijoj poljoprivrednoj proizvodnji.