Srbija ulazi u novu etapu dugoročnog planiranja svoje energetske budućnosti. Domaći stručnjaci će tokom narednih 17 meseci učestvovati u obukama, radionicama i stručnim posetama Francuskoj, kako bi stekli znanja potrebna za sprovođenje prve faze srpskog nuklearnog programa. Reč je o pripremnom periodu koji treba da pokaže da li je uvođenje nuklearne energije opravdano, bezbedno i ekonomski održivo.
Pomoćnik ministarke rudarstva i energetike Radoš Popadić izjavio je da sporazum sa Francuskom elektroprivredom EDF i Francuskom agencijom za razvoj omogućava izradu važnih analiza i studija, ali i školovanje domaćih kadrova. Prema njegovim rečima, pred Srbijom je proces koji bi mogao da traje petnaestak godina, zbog čega je neophodno već sada pripremiti inženjere, pravnike, ekonomiste i stručnjake za bezbednost.
Sporazum koji je ministarka Dubravka Đedović Handanović 29. jula potpisala sa francuskim partnerima označio je formalni početak prve faze programa. EDF će izraditi četiri dodatne studije, dok će ostale analize obuhvatiti zakonodavni i regulatorni okvir, zaštitu životne sredine, nuklearnu sigurnost, razvoj kadrova, finansiranje, industrijske kapacitete, javne nabavke i način postupanja sa nuklearnim otpadom. Ranije izrađena preliminarna studija ponudila je Srbiji mapu od 19 koraka, usklađenu sa smernicama Međunarodne agencije za atomsku energiju.
Važno je, međutim, da početak programa još ne znači i odluku o izgradnji nuklearne elektrane. Prva faza upravo treba da pruži odgovore na pitanja o opravdanosti takvog poduhvata, mogućim tehnologijama, lokaciji, troškovima i kapacitetu domaće elektroenergetske mreže. Plan Ministarstva je da potrebne studije budu završene do sredine 2027. godine, nakon čega bi Vlada mogla da donese informisanu odluku o narednim koracima.
Povratak nuklearne energije u državne planove omogućen je izmenama Zakona o energetici, kojima je posle 35 godina ukinuta zabrana izgradnje nuklearnih elektrana. Nadležni nuklearnu energiju razmatraju kao mogući stabilan izvor bazne električne energije u vreme postepenog smanjivanja oslonca na ugalj, rasta potrošnje i sve većih potreba industrije, data-centara i novih tehnologija. Francuska je za partnera izabrana zbog dugogodišnjeg iskustva i razvijene nuklearne industrije, ali Srbija istovremeno razmenjuje znanja i sa stručnjacima iz drugih zemalja.
Prema sadašnjoj vremenskoj mapi, Srbija bi do 2032. trebalo da izgradi neophodne institucionalne, regulatorne i stručne kapacitete, a potom da pristupi izboru tehnologije i mogućem ugovaranju izgradnje. Ukoliko sve analize potvrde opravdanost projekta i država donese konačnu odluku, prvo nuklearno postrojenje moglo bi da bude priključeno na mrežu oko 2040. godine. Do tada će najvažniji zadatak biti stvaranje domaćeg stručnog kadra, jer bez sopstvenih inženjera, regulatornih institucija i jasnih bezbednosnih pravila nema odgovornog nuklearnog programa.
